Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane objavio je danas projekcije po kojima će Srbija do 2027. godine preuzeti poziciju najveće ekonomije ovog dela jugoistočne Evrope, nadmašivši Hrvatsku i Sloveniju.
U istraživanju naslovljenom "Srbija 2026: Ekonomski iskorak u eri rastućih globalnih i regionalnih izazova" institut IFIMES navodi da se očekuje da Srbija ove godine sustigne Hrvatsku po visini nominalnog BDP-a, a da 2027. godine preuzme poziciju najveće ekonomije ovog dela jugoistočne Evrope.
Prema podacima MMF, Hrvatska je imala nominalni BDP u 2025. godini 98,95 milijardi dolara, Srbija 92,55 milijardi a Slovenija 72,22 milijarde. Naravno, gledajući zaključke ovog istraživanja treba imati u vidu širu sliku – da se ne može se govoriti o „šampionu“ regiona kojem Srbija zapravo ekonomski pripada – Jugoistočne Evrope, jer susedna Rumunija ima 403,40 milijardi, Bugarska 117 milijardi…
Još manje se liderstvo može pripisati kada se pogleda BDP po glavi stanovnika, gde je raspored za 2025. godinu sledeći: Slovenija 33.906 dolara, Hrvatska 25.568, Rumunija 21198 dolara, Bugarska sa 18.454 dolara dok je Srbija sa 14.086 dolara poslednja od uporedivih zemalja po veličini.
Srbija ključna na Zapadnom Balkanu
Kako navode iz IFIMES-a, predviđa se da do 2030. godine Srbija dodatno poveća prednost nad Hrvatskom i značajno nadmaši Sloveniju po ukupnoj veličini ekonomije, učvršćujući svoj status centralnog ekonomskog stuba Zapadnog Balkana.
Autori istraživanja upozoravaju da će održivost ove pozicije zavisiti od sposobnosti Srbije da ekonomski rast pretoči u inkluzivan i dugoročno održiv razvoj, uz kontinuirani fokus na makroekonomsku stabilnost, energetsku sigurnost i institucionalnu otpornost.
IFIMES navodi projekcije MMF-a, prema kojima se realni rast BDP-a Srbije za 2026. procenjuje na između 3% i 4%, uz inflaciju od između 3,2 i 4,0%, dok stopa nezaposlenosti ostaje stabilna u rasponu od 8,4 do 8,8 %.
Projekcije MMF-a predviđaju fiskalni deficit na ispod 3% BDP-a, javni dug oko 46% do 47%, dok tekući račun bilansa iznosi minus 5% do minus 6% BDP-a, odražavajući uvoz investicija i trgovinski deficit.
Prenoseći ocene MMF-a, IFIMES naglašava otpornost makroekonomskih politika Srbije u kontekstu globalne neizvesnosti, upozoravajući istovremeno na geopolitičke rizike, spoljnu nestabilnost i potrebu za strukturnim reformama, s posebnim naglaskom na političku i investicionu klimu.
Kako navodi IFIMES u istraživanju, strukturalna snaga Srbije ne proizlazi iz kratkoročnih cikličkih kretanja, već iz demografskog i tržišnog potencijala, razvijene industrijske baze, izvozne orijentacije, strateških infrastrukturnih i energetskih projekata, kao i kontinuiranog priliva stranih direktnih investicija.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posebno naglašava značaj energetske sigurnosti, razvoj nuklearnih i modularnih elektrana, ubrzane reforme u sektoru odbrane i policije, te ulogu stranih direktnih investicija, koje su u 2025. premašile 3,5 milijardi evra, navedeno je u istraživanju ljubljanskog instituta.
IFIMES dodaje i to da su stabilizacija energetskog sektora i završetak ključnih ugovora, uključujući kupoprodaju NIS-a, od ključnog značaja za planirano povećanje penzija i unapređenje životnog standarda u Srbiji.
Autori istraživanja ističu da 2026. godina donosi najpovoljniju ekonomsku poziciju Srbije do sada, ali u znatno izazovnijem i nepredvidivom globalnom okruženju.
U takvom kontekstu, konsolidacija ekonomske moći, uz istovremena ulaganja u bezbednost i institucionalnu otpornost, predstavlja racionalnu strategiju prilagođavanja dinamici međunarodnih odnosa, gde prevladavaju principi moći nad formalnim normama, ističe IFIMES.
U istraživanju se navodi da iznosi BDP-a po glavi stanovnika ukazuju da Srbija i dalje zaostaje za Hrvatskom i Slovenijom po ovom pokazatelju, ali i da infrastrukturna ekspanzija u prethodnoj deceniji, što uključuje izgradnju oko 650 kilometara brzih saobraćajnica i autoputeva, predstavlja vidljiv doprinos ekonomskom razvoju.
IFIMES naglašava da će sposobnost Srbije da kvantitativni ekonomski rast transformiše u održivi i inkluzivni društveni razvoj predstavljati ključni test ekonomske i socijalne politike u narednoj deceniji.
Kako kažu, za očuvanje nove regionalne uloge Srbije neophodno je održavati makroekonomsku stabilnost, ubrzati strukturne i institucionalne reforme, povezati ekonomski rast sa socijalnom kohezijom i koordinirati spoljnu politiku u skladu sa kompleksnom multipolarnom arhitekturom međunarodnih odnosa.
