Ekonomija Srbije pokazala je otpornost na nedavne šokove, zahvaljujući odgovornoj fiskalnoj politici i naporima da se smanji javni dug, ali sada pred njom postoje ozbiljni izazovi za koje nema lakih rešenja, može se zaključiti iz Izveštaja Svetske banke prezentovanog danas u Beogradu
„Možemo gledati na stvar kao na polupunu ili polupraznu čašu. Srbija procentualno prikupi poreza koliko uporedive zemlje iz Evrope, bolje stoji od nekih zemalja iz susedstva ali u odnosu na uporedive zemlje u Evropi sa toliko novca se moglo uraditi mnogo više. Kvalitet infrastrukture zaostaje, kao i produktivnost državnog sektora i kvalitet usluga javnih institucija a, na primer, poresko opterećenje za one sa najnižim primanjima je veoma veliko. Sa većom efikasnošu i transprentnošću moglo bi se ili dobiti višpe za isti novac ili smanjiti porezi a da od države ne dobijemo lošiju uslugu“, rekao je Ričard Rekord, iz Svetske banke, na prezentaciji izveštaj pod nazivom „Održiva fiskalna politika za Srbiju visokog dohotka“
U izveštaju su iz Svetske banke dali konkretne predloge potrebnih javnih politika radi podrške Srbiji na putu ka članstvu u Evropskoj uniji i statusu zemlje visokog dohotka, uz jačanje otpornosti zemlje na demografske promene, uporno prisutan jaz između polova i rastuće klimatske rizike. Ukoliko bi primenila ove mere, koje su poređane od onih sa instant rezultatima do onih dugoročnih, kombinovani doprinos bi mogao biti čak 7% BDP, izračunali su u Svetskoj banici.
Srbija mora smanjiti „neformalnu ekonomiju“, tj. sivu poslovanje koje se procenjuje na 33% BDP-a, sa posebnim fokusom na ubrzavanje prelaska na bezgotovinska plaćanja. Treba da poveća uvede porez na emisiju ugljenika (kao prihod koji se može koristiti za podršku rastu) i samo ove dve mere bi donele do 1,3%-2% BDP-a.
Takođe treba napraviti oporezivane prihoda od samostalne delatnosti učiniti pravičnim i efikasnim, da ne podstiče evaziju poreza kao sada, isključivanjem iz režima paušalnog oporezivanja grupa koje tu ne spadaju. Sam paušalni sistem mogao bi se zameniti porezom na promet koji bi bio neutralan na prihode obveznika.
Smanjiti kriterijum za ulazak u sistem PDV–a a ograničiti broj izuzetaka i transakcija koje se oporezuju po posebnoj stopi.
Poseban režim oporezivanja prihoda od rada iz inostranstva (PDFL) nije pravičan i narušava poreski moral, upozoravaju iz Svetske banke. Trebalo bi uvesti podjednak tretman za sve vrste prihoda a postojeći cedularni PDFL sistem zameniti sa dvojnim porezom na prihode..
Treba reformisati i sistem doprinosa za obavezno osiguranje radnika na PPP, tako da se omogući korigovanje minimalne osnovice za obračun doprinosa.
Javni sektor i državna preduzeća i dalje rak-rana
Zaposlenost u javnom sektoru je i dalje visoka a plate se povećavaju ad-hok bez primene jasnih pravila, do najveći deo socijalnih davanja odlazi na programe koji nisu ciljani. Stoga je potrebno da se počne sa faznom primenom sistema platnih razreda (što je predviđeno važećim propisima ali se ne sprovodi) kao i povećati socijalnu pomoć.
"Veoma komlikovani sistem plata i nagrađivanja trebalo bi zameniti sa sistemom sa jednom baznom platom i time bi prema načim kalkulacijama, benefit imali zaposleni u sektoru socijalne zaštite (čak 50%), obrazovanju, kulturi i oni koji rade u lokalnoj državnoj administraciji", rekao je Lazar Šestović iz Svetske banke.
Što se tiče državnih preduzeća ona su, posebno u energetskom sektoru, i najveći rizik za ekonomiju generalno. Srbija ne objavljuje sistematično uku0pan iznos potencijalnih obaveza zbog državnih garancija, direktnog kreditiranja ili kvazi-fiskalne podrške državnim preduzećima.
Javna preduzeća imaju značajnu ulogu u privredi Srbije, dominiraju ključnim sektorima poput energetike, saobraćaja i komunalnih usluga. U 2023. godini, centralna vlada je posedovala 176 javnih preduzeća koja zapošljavaju gotovo 107.000 ljudi — oko 4,5 odsto ukupne formalne zaposlenosti. Iako je sektor javnih preduzeća prošao kroz reforme i smanjivanje tokom poslednje decenije, i dalje ima veliku ulogu u strateškim sektorima, posebno u energetici i saobraćaju.
Loše upravljana javna preduzeća predstavljaju značajno opterećenje za javne finansije kroz subvencije, finansijsku pomoć, garancije za dugove i izgubljene prihode. Hronične neefikasnosti — kao što su uočene u Elektroprivredi Srbije (EPS) i Srbijagas-u — često zahtevaju velike subvencije za pokrivanje operativnih gubitaka ili održavanje niskih cena iz socijalnih i političkih razloga. Na primer, u 2022. godini, vlada je obezbedila 1,4 milijarde evra (2,2 odsto BDP-a) energetskim javnim preduzećima da kompenzuje uticaj energetske krize.
Neefikasnost javnih preduzeća ima značajan uticaj na fiskalni bilans, sa troškovima od oko 0,7 odsto BDP-a godišnje. U 2023. godini, javna preduzeća u vlasništvu centralne vlade negativno su uticala na bilans opšte države za 0,7 odsto BDP-a — skoro trećinu ukupnog fiskalnog deficita. Ovaj negativan doprinos bio je uglavnom vođen deset najvećih javnih preduzeća. Između 2015. i 2023. godine, javna preduzeća u Srbiji dosljedno su vršila negativan uticaj na budžet, doprinoseći prosečnom godišnjem deficitu od 1,4 odsto BDP-a, pri čemu je glavni izvor fiskalnog tereta direktna subvencija.
Reforma javnih preduzeća i poboljšanje transparentnosti u njihovom poslovanju treba da budu ključni prioriteti. Efikasna reforma mora biti sveobuhvatna i višedimenzionalna — rešavajući i strukturne slabosti i operativne neefikasnosti. Transparentnost i odgovornost u svim transakcijama između države i javnih preduzeća — uključujući subvencije, dividende, poreze i potencijalne obaveze — su od suštinskog značaja. Jačanje korporativnog upravljanja, rešavanje ograničenja političke ekonomije i profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima su ključni ne samo za smanjenje fiskalnih ranjivosti, već i za oslobađanje ekonomskog potencijala javnih preduzeća, zaključuju iz Svetske banke.
