U vreme ogromnog talasa veštačke inteligencije lako je pomešati napredak sa promenama, kaže Kristijan Klajn, CEO poznate nemačke tehnološke kompanije SAP, koji u autorskom tekstu za Fortune postavlja ključno pitanje: da li je veštačka inteligencija zaista ukorenjena u operativnu stvarnost preduzeća ili i dalje lebdi iznad nje, nudeći odgovore tamo gde su potrebne odluke?
Trka za dominacijom u oblasti veštačke inteligencije unutar velikih kompanija sve više postaje nadmetanje oko korisničkih interfejsa.
Svake nedelje donosi novu najavu o pametnijim kopilotima, sposobnijim agentima ili novim slojevima orkestarcije osmišljenim da automatizuju poslovne procese. Napredak je neosporan. Međutim, velik deo tržišta ne optimizuje proizvode prema načinu na koji preduzeća zapravo funkcionišu.
Ta razlika je važnija nego što mnogi shvataju. Preduzeća ne funkcionišu na osnovu upita. Ona funkcionišu na osnovu izvršenja.
Globalni proizvođač koji u vreme poremećaja u lancu snabdevanja mora da preusmeriti zalihe, treba mnogo više od pukog odgovora. Mora istovremeno da vrednuje alternativne dobavljače, raspoloživost zaliha, obaveze prema kupcima i finansijske kompromise.
Finansijski direktor koji prognozira izloženost likvidnosti tokom tržišnih turbulencija treba kontekst koji jednostavna interakcija sa čet-botom nije u stanju da pruži. Reč je o međusobno povezanim operativnim odlukama koje oblikuju zavisnosti, preferencije, odobrenja, finansijske posledice i kompromisi koji se u realnom vremenu talasaju kroz celo preduzeće.
U bezbroj razgovora koje sam vodio s rukovodiocima tokom protekle godine, rasprava se neizostavno pomera sa sposobnosti veštačke inteligencije ka operativnoj stvarnosti. Modeli se brzo unapređuju. Teže pitanje glasi: da li veštačka inteligencija razume poslovna okruženja u kojima deluje?
Postoji li dobar model "po sebi"
Danas previše razgovora o veštačkoj inteligenciji i dalje polazi od pretpostavke da će bolji modeli sami po sebi doneti bolje poslovne rezultate. Neće. Preduzeća otkrivaju da inteligencija odvojena od operativnog konteksta — procesa, podataka, pravila i politika koji upravljaju organizacijom i štite je — može da generiše aktivnost, a da pri tom ne ostvari pravi napredak. U nekim slučajevima, može da stvori još veću fragmentaciju i rizik.
Generisana preporuka može da zvuči uverljivo, a da pritom previdi ključne zavisnosti na drugom mestu u sistemu. Agent veštačke inteligencije može efikasno da automatizuje jedan radni tok, a da u isto vreme poremeti pretpostavke planiranja u drugom. Preduzeća ne pate od nedostatka rezultata veštačke inteligencije. Pate od nedostatka sistema veštačke inteligencije koji su sposobni da razumeju operativne posledice svojih preporuka.
To je pravi izazov koji sada postaje vidljiv u domenu poslovne veštačke inteligencije — a njegovo rešavanje zahteva nešto dublje od orkestarcije. Zahteva kontekst.
Decenijama je poslovni softver tiho služio kao operativna kičma globalne ekonomije. Finansijski sistemi, lanci snabdevanja, nabavne mreže, platforme za planiranje radne snage, proizvodni procesi i sistemi za ispunjenje narudžbina kupaca funkcionišu kroz međusobno povezane sisteme koji ne beleže samo informacije, već i logiku po kojoj preduzeća funkcionišu. Oni sadže godinama nakupljeno procesno znanje i podatke, upravljačke strukture, ovlašćenja, politike i ekonomske odnose koji oblikuju svaku odluku kompanije. Oni su srž preduzeća.
U eri veštačke inteligencije, taj poslovni kontekst postaje izuzetno vredan. Bez njega, rezultati veštačke inteligencije ostaju pretpostavke zasnovane na naučenim obrascima, a ne sudovi utemeljeni u stvarnosti.
Kada je veštačka inteligencija neposredno uklopljena u operativne procese, ona može da počne da rasuđuje uzimajući u obzir celokupnu stvarnost preduzeća. To menja ulogu koju softver igra unutar organizacija. Poslovni sistemi počinju da neposredno učestvuju u samom izvršavanju.
Veštačka inteligencija može ranije da prepozna rizike, koordiniše odgovore kroz različite funkcije, preporučuje akcije u realnom vremenu i automatizuje rutinsko izvršavanje u okviru definisanih granica. Ne kao izolovani agenti koji deluju samostalno, već kao inteligencija povezana sa ekonomskim i operativnim tkivom samog preduzeća.
Ljudi ostaju (veoma) važni
Važno je naglasiti da autonomija u poslovnom okruženju ne znači uklanjanje ljudi iz procesa donošenja odluka. Znači smanjivanje trenja, fragmentacije i administrativnog opterećenja koji sprečavaju organizacije da posluju brzo i koherentno u velikom obimu. Ljudi i dalje definišu prioritete, donose odluke i snose odgovornost. Ali veštačka inteligencija može pomoći u koordinisanju i izvršavanju operativnih poslova koji okružuju te odluke.
Razmotrimo poremećaj kod dobavljača koji pogađa kritičnu komponentu u proizvodnji. Većina sistema veštačke inteligencije danas može da sagleda problem ili predvidi moguća kašnjenja na osnovu naučenih obrazaca. Ali operativno utemeljena veštačka inteligencija može da prevaziđe uvid i pređe na koordinisano izvršavanje. Ona može da identifikuje zahvaćene planove proizvodnje, proceni globalne pozicije zaliha, ispita alternativne izvore nabavke, proceni finansijsku izloženost, signalizira rizike po rokove isporuke kupcima i simultano preporuči akcije u oblasti nabavke, logistike, finansija i korisničkih operacija.
To nije samo automatizacija radnih tokova. To je potpuno novi način interakcije između ljudi i sistema.
Upravo zato verujem da će era veštačke inteligencije povećati strateški značaj poslovnih sistema, a ne umanjiti ga.
Ko će pobediti?
Kako se veštačka inteligencija bude sve više približavala izvršavanju, sistemi koji će biti najznačajniji biće oni koji su sposobni da inteligenciju ukorene u operativnu i transakcijsku stvarnost. Vrednost se pomera ka sistemima koji razumeju dozvole, politike, zavisnosti, procese, finansijske posledice i organizacionu odgovornost na nivou celog preduzeća.
Ovaj pomak takođe menja način na koji rukovodioci treba da razmišljaju o transformaciji.
Prva faza usvajanja veštačke inteligencije u preduzećima bila je u velikoj meri usmerena na eksperimentisanje. Kompanije su testirale kopilote, pokretale pilote i automatizovale izolovane zadatke. Malo njih je ostvarilo dobitke u produktivnosti, a još je manje fundamentalno promenilo način na koji organizacije funkcionišu.
Kompanije koje budu prednjačile u sledećoj fazi pristupiće veštačkoj inteligenciji drugačije. Direktno će povezivati inteligenciju sa operativnim sistemima u kojima odluke nose stvarne ekonomske posledice. Shvatiće da pouzdana veštačka inteligencija ne zavisi samo od upravljanja, već i od konteksta, kvaliteta podataka, procesnog integriteta i razumevanja transakcija.
Najvažnije od svega, shvatiće da uspešno usvajanje veštačke inteligencije u preduzećima nije samo tehnički pomak. To je izazov upravljanja promenama. Stvarna vrednost ostvaruje se samo ako agenti veštačke inteligencije, procesi i ljudi deluju usklađeno.
Budućnost pripada preduzećima koja uspostave ovu ravnotežu: ljudima koji definišu prioritete i snose odgovornost, dok inteligentni sistemi koordinišu i izvršavaju s preciznošću — omogućavajući kompanijama da se kreću kroz sve složeniji svet s većom otpornošću, produktivnošću i inteligencijom.
