Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp poveo je na zvaničnu posetu Kini grupu vodećih rukovodilaca američkih tehnoloških, finansijskih i industrijskih kompanija, uoči sastanka sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.
Prema navodima BBC-ja, Trampovoj delegaciji pridružilo se ukupno 17 izvršnih direktora i poslovnih lidera iz sektora tehnologije, finansija, avio-industrije, biotehnologije i proizvodnje.
Među najpoznatijim imenima su Ilon Mask (Tesla i SpaceX), Tim Kuk (Apple) i Leri Fink iz BlackRocka. U delegaciji su i Dina Pauel Mekormak (Meta), Keli Ortberg (Boeing), Rajan Meknerni (Visa), Stiven Švarcman (Blackstone), Majkl Mibah (Mastercard) i drugi.
Iako se prvobitno nije nalazio na zvaničnom spisku, generalni direktor kompanije za proizvodnju čipova Nvidia, Džensen Huang, viđen je kako se ukrcava u predsednički avion "Air Force One" tokom zaustavljanja na Aljasci.
Portparol Nvidije rekao je za BBC da Huang prisustvuje samitu na Trampov poziv "kako bi podržao Ameriku i ciljeve administracije".
Poluprovodnici i veštačka inteligencija ostaju jedno od ključnih spornih pitanja između Vašingtona i Pekinga, uz američka ograničenja izvoza naprednih čipova i kineske pokušaje da smanji zavisnost od američke tehnologije.
Kako piše BBC, Trampova poseta Kini predstavlja prvu posetu jednog američkog predsednika Pekingu posle gotovo 10 godina.
Jedna od glavnih tema razgovora dvojice lidera biće rat SAD i Izraela sa Iranom.
Očekuje se da će Tramp tražiti od Kine da izvrši pritisak na Teheran kako bi se postigao sporazum o okončanju sukoba, dok Peking nastoji da stabilizuje energetska tržišta i zaštiti globalnu trgovinu, naveo je BBC.
Na stolu su i trgovina, Tajvan i kineska ograničenja izvoza retkih minerala, koji imaju ključnu ulogu u odbrambenoj industriji, proizvodnji čipova i električnih vozila.
Kina nastavlja da ograničava isporuke strateških sirovina ključnih za odbrambenu i tehnološku industriju, zadržavajći stroge kontrole izvoza itrijuma, disprozijuma i terbiuma. Prema podacima kineske carine, izvoz tih sirovina smanjen je za oko 50 odsto u odnosu na period pre aprila 2025. godine.
Tramp je pred sastanak najavio „dug razgovor“ sa Sijem o Iranu dok Kina pokušava da se nametne kao posrednik u sukobu i zalaže se za prekid vatre i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza zbog uticaja rata na svetsko tržište nafte.
Jedna od ključnih tačaka ostaje i Tajvan, nakon što su SAD odobrile paket oružja vredan 11 milijardi dolara za ostrvo dok Kina pojačava vojne aktivnosti u regionu i očekuje jasnije poruke Vašingtona o budućem statusu Tajvana.
U trgovinskim pregovorima Tramp insistira na većem kineskom uvozu američkih poljoprivrednih i energetskih proizvoda, kao i aviona Boing, dok Peking traži ublažavanje američkih istraga i ograničenja u oblasti tehnologije i čipova.
Analitičari ocenjuju da bi ishod samita mogao da utiče na globalnu ekonomiju, bezbednosne odnose u Aziji i buduću ravnotežu između Vašingtona i Pekinga.
