Evrozona je u prvom tromesečju 2026. zabeležila kvartalni privredni rast od samo 0,1%, što predstavlja dodatno usporavanje u odnosu na 0,2% rasta u poslednjem kvartalu 2025, navodi se u danas objavljenom izveštaju Evrostata koji je potvrdio prethodnu preliminarnu prognozu. Industrisjka proizvodnja i u minusu.
Na nivou Evropske unije, kvartalni ekonomski rast je u prvom tromesečju ove godine iznosio 0,2%.
Nemački kvartalni privredni rast je malo ubrzao na 0,3% u prvom tromesečju, Francuska stagnira, Italija prijavljuje 0,2% rasta, a Španija je nadmašila sve glavne evropske privrede sa 0,6%.
Na godišnjem nivou, privreda Evrozone je porasla za 0,8%, a u Evropskoj uniji za jedan% u odnosu na prvo tromesečje prošle godine.
Nemačka beleži rast od 0,3% i na godišnjem nivou, Francuska 1,1%, Italija 0,7%, a Španija 2,7%, navodi se na veb stranici Evrostata.
Ekonomisti već duže vreme upozoravaju na slabljenje domaće potrošnje u evrozoni i manju konkurentnost evropske industrije zbog visokih troškova energije, a novi energetski šok zbog rata na Bliskom istoku je dodatno paralisao evropsku privredu, prenose mediji.
I industrija na leru, u najboljem slučaju
Sezonski prilagođena industrijska proizvodnja u evrozoni porasla je u martu za 0,2% međumesečno, a u celoj Evropskoj uniji za 0,8%, navodi se u prvoj preliminarnoj proceni koju je danas objavio Evrostat.
U Evropskoj uniji, proizvodnja intermedijarnih dobara porasla je za 1,4% u odnosu na februar, proizvodnja kapitalnih dobara za 1,2% međumesečno, a trajnih potrošnih dobara za 1,1%.
Nasuprot tome, kod proizvodnje energije je registrovan mesečni pad za 1%, a netrajnih potrošnih dobara za 2,8%.
Najveći mesečni pad industrijske proizvodnje, među zemljama koje su objavile svoje podatke, zabeležen je u Belgiji tri%, Estoniji 2,6% i Švedskoj 1,9%, a najveći rast u Danskoj 8,4%, Bugarskoj 5,8% i Poljskoj 5,4%.
Na godišnjem nivou, u poređenju s martu 2025, industrijska proizvodnja je u Evrozoni pala za 2,1%, a u Evropskoj uniji za 1%.
U Evropskoj uniji, proizvodnja intermedijarnih dobara pala je za 0,4% međugodišnje, trajnih potrošnih dobara 1,8% i netrajnih potrošnih dobara 9,1%, dok je proizvodnja energije porasla za 1,6%, a kapitalnih dobara za tri%.
Najveći godišnji pad industrijske proizvodnje registrovan je u Irskoj 19,4%, Luksemburgu 5,7% i na Malti 3,6%, a najveći međugodišnji rast u Danskoj 16,8%, Letoniji 9,5% i Grčkoj 8,4%, navodi se na veb stranici Evrostata.
Sledeći mesečni izveštaj o industrijskoj proizvodnji Evrozone i EU će biti objavljen 15. juna.
