Izvoz proizvoda povezanih sa veštačkom inteligencijom (AI) doneo je Kini rekordne prihode, pa su tamošnje kompanije u aprilu u proseku ostvarivale oko 500 miliona dolara zarade na sat od plasmana robe u inostranstvo.
Podaci kineske carine i analize međunarodnih finansijskih institucija pokazuju da je ukupan izvoz dostigao je u aprilu rekordnih 359 milijardi dolara, što je za 14% više nego u istom periodu prošle godine. Proizvodi povezani sa sektorom veštačke inteligencije činili oko polovine ukupnog rasta izvoza, procenjuju banke Goldman Saks i Nomura, piše Blumberg.
Izvoz čipova porastao je za 100%, a prodaja opreme i delova za automatsku obradu podataka, koji uključuju laptopove, tablete i njihove komponente, skočila je za 47%, pokazali su najnoviji carinski podaci.
Veštačka inteligencija takođe transformiše protok robe u Kinu, sa kupovinom stranih visokotehnoloških proizvoda koji su porasli za 42%.
Prema procenama banke Standard čartered, Kina je prošle godine postala najveći svetski izvoznik proizvoda povezanih sa veštačkom inteligencijom, iako i dalje zavisi od uvoza najnaprednijih čipova zbog američkih ograničenja izvoza tehnologije.
Istovremeno, Kina povećava domaću proizvodnju AI čipova i sve više dominira tržištem takozvanih tradicionalnih poluprovodnika, koji se koriste u širokom spektru elektronskih uređaja.
Uz AI i EV
Pored sektora veštačke inteligencije, snažan rast beleži i kineski izvoz automobila, posebno električnih vozila.
Izvoz vozila porastao je za 54% u prva četiri meseca 2026. godine, dok je vrednost aprilskog izvoza automobila premašila 16 milijardi dolara.
Bum veštačke inteligencije u međuvremenu gura i kineski izvoz i uvoz na rekordne nivoe, pri čemu su strane kupovine u aprilu porasle za 25% u odnosu na prethodnu godinu, na 275 milijardi dolara.
Analitičari ocenjuju da je globalni bum veštačke inteligencije dodatno povezao kinesku i američku ekonomiju uprkos trgovinskim tenzijama i tehnološkim ograničenjima između Vašingtona i Pekinga.
Predsednik SAD Donald Tramp ove sedmice putuje u Peking na sastanak sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, a očekuje se da će među glavnim temama razgovora biti tehnološka saradnja, trgovina i kontrola izvoza čipova.
Velike američke tehnološke kompanije poput Alfabeta i Mete planiraju da ove godine ulože čak 725 milijardi dolara u razvoj infrastrukture za veštačku inteligenciju, pre svega u AI data centre, što dodatno podstiče globalnu tražnju za kineskim tehnološkim proizvodima.
