Naftna kriza, koja je započela ratom u Ukrajini, a zaoštrila se sa ratom na Bliskom istoku, zavitlala je cene sirove nafte, pa je Srbija ograničila cene dizela i benzina radi zaštite standarda građana. U najnepovoljnijem položaju su vlasnici manjih mreža benzinskih pumpi, jer im se istopila marža. Ko derivate kupuje od NIS-a još drži glavu iznad vode, pa državi rešenje tog problema nije prioritet, piše magazin Biznis i finansije (B&F).
Globalna naftna kriza i vrtoglavi rast cena sirove nafte zbog rata na Bliskom istoku novi je snažan udar na poslovanje, pre svega za one koji su vlasnici jedne benzinska pumpe ili manjih lanaca tih maloprodajnih objekata. Oni su u finansijskim problemima od 2022. godine, kada je naftna kriza pokazala prve zube zbog rata Rusije i Ukrajine, nakon čega je, kako bi zaštitila standard građana, država ograničila cene evrodizela i evropremijuma BMB 95, najprodavanijeg goriva u Srbiji.
Tada su maksimizirane i trgovačke maloprodajne marže, koje su povremeno povećavane. Međutim, kako bi držala što nižim cene goriva, država je „štedela“ na toj zaradi vlasnika pumpi, prepuštajući im da se snalaze kako znaju i umeju ako žele da opstanu. Prošle godine, zahvaljujući upornoj komunikaciji trgovaca gorivom sa Ministarstvom rudarstva i energetike situacija se popravila i marža je, zbog ogromnog rasta troškova, postepeno povećavana do trenutnog nivoa od 21 dinar po litru, ali i taj iznos sada figurira samo „na papiru“.
Prodajom goriva, pumpe ne ostvaruju toliku zaradu od kada je počeo rat na Bliskom istoku i sirova nafta poskupela sa 65 dolara po barelu na skoro 120 dolara po barelu. Zbog toga su cene derivata u veleprodaji „progutale“ ili veliki deo marže ako se gorivo kupuje od Naftne industrije Srbije (NIS), ili celu kada se derivati kupuju od uvoznika.
Obzirom da vlasnici pumpi oko polovine potrebnog goriva nabavljaju od NIS-a, a drugu polovinu na slobodnom tržištu, zagarantovan gubitak im dolazi od nabavke na slobodnom tržištu, a „pozitivna nula“ iz poslovanja sa NIS-om im samo drži glavu iznad vode.
Marža ne pokriva troškove poslovanja
Vlasnici benzinskih stanica koji su uspeli da sklope ugovor sa NIS-om ostvaruju sada maržu od oko 14-15 dinara po litru, što im, kako kažu, ne pokriva troškove poslovanja. Ipak, ta kompanija ih drži u životu, ali na infuziji. Koliko će dugo to trajati zavisi od dužine trajanja globalne naftne krize, ali i ishoda američkih sankcija prema NIS-u, kome je operativna licenca produžena do 17. aprila.
Izlazak ruskog Gaspromnjefta iz NIS-a oslobodio bi domaću naftnu kompaniju američkih sankcija, normalizovali bi se rad rafinerije i proizvodnja derivata za domaću maloprodajnu mrežu benzinskih stanica. To ne znači da bi se problem sa maržom rešio, ali bi gorivo bilo jeftinije nego iz uvoza, pa bi ostalo više prostora da se marža približi bar onoj koja je sada propisana, ako ne većoj.
U Srbiji ima oko 1.500 pumpi, a polovina pripada vlasnicima od jedne do dvadesetak benzinskih stanica. Sudeći po broju registrovanih vozila od približno 2,8 miliona, na jednoj pumpi se snabdeva oko 1.800 vozila.
Zašto se pumpe ne zatvaraju i kad posluju s gubitkom
Jelena Radun, suvlasnica pumpi Radun AVIA, zajedno sa majkom i sestrama nasledila je pre 25 godina benzinske stanice od oca koji je taj posao započeo u bivšoj Jugoslaviji 1990. godine, u vreme premijera Ante Markovića. Obzirom da ima dugogodišnje iskustvo u tom „muškom“ poslu, Radun ocenjuje da u vreme kada je otvorena njihova porodična firma, okolnosti za poslovanje su bile mnogo bolje nego danas jer je i standard stanovništva bio daleko veći.
„Bavim se ovim poslom prilično dugo, ispratila sam sve njegove faze. Bilo je trenutaka kada sam se pitala da li taj posao ima smisla, a takav momenat je i danas“, kaže Radun za B&F. Prema njenim rečima, prodaja energenata je maratonski posao koji ne može da se radi od danas do sutra. Da bi objekat stekao klijentelu i navikao potrošače da gorivo toče na istoj pumpi potreban je jako dug period, tokom koga ima boljih i lošijih faza, ali se objekat ne zatvara odmah nakon što počnu da se prave gubici, u očekivanju da će doći „zdravija“ faza.
„Svi mi se svakodnevno borimo za kupca da bi naše benzinske stanice opstale u oštroj tržišnoj utakmici i moramo da obezbedimo kontinuitet u snabdevanju, po svaku cenu. To je i razlog zašto 2022 godine, kada je počela kriza u sektoru nafte zbog rata u Ukrajini, nije prestalo da posluje mnogo više pumpi nego što je zatvoreno. Vlasnici ulažu u pumpe relativno veliki kapital, košta dosta, ne samo pumpa nego i lokacija. To je objekat koji nije jeftin, održavanje je skupo, a investicija se vraća tek za 10 do 20 godina. Ako se zatvori brzo, gubici su ogromni“, objašnjava Radun.
Dodaje da je to odgovor na pitanje zašto se pume kad padne marža odmah ne zatvore, iako bi po prostoj računici trebalo. „Kada se pogleda današnja ili marža iz 2022. godine, kada je počela kriza, nema bukvalno nikakve računice da se nastavi rad, jer ne može da se održava objekat, što je obaveza po zakonu. Tada mora da se crpi rezerva iz perioda kada je posao bio isplativiji. Kad se jednom ugasi objekat, teško se vraćaju mušterije“, ističe Radun.
Veleprodajne cene premašile maloprodajne
Kada je, kako kaže, 2022. marža bila veoma dugo sedam dinara po litru, mnoge vlasnike pumpi su preplavili dugovi, koje nisu mogli da izdrže.
„Mislim da se najviše objekata zatvorilo te 2022. godine, jer vlasnici nisu imali iz čega da pokriju troškove poslovanja zato što su bili potrošeni i stari fondovi. Nedavno je na momente bilo gore nego tada, jer kada smo kupovali derivate iz uvoza cene su u veleprodaji bile više nego u maloprodaji. Da nisu regulisane cene i marže, dizel bi u maloprodaji danas trebalo da košta više od 250 dinara po litru“, smatra Radun.
Problemi za vlasnike pumpi nastali su zbog toga što je uredbom regulisana maloprodajna cena, ali ne i veleprodajna. Pošto je marža povremeno povećavana, bilo je momenata kada je ona obezbeđivala pokrivanje troškova i zaradu, ali su zatim dolazili periodi kada su derivati poskupljivali, a marža ostajala „zakucana“.
„Pre nekoliko nedelja, usled rata na Bliskom istoku, veleprodajne cene uvoznika su brzo rasle i nedavno su premašile maloprodajne cene. Sada, kada kupujemo derivate i od NIS-a, marža nije na nivou propisane od 21 dinar, nego je sedam dinara manja. To nije marža kojom možemo da održavamo objekte, već moramo da trošimo fondove koje smo uštedeli u nekim povoljnijim periodima poslovanja. NIS nam je sada neka vrsta slamke spasa, ali ne mogu svi da kupe derivate od te kompanije kada je ugrožena sankcijama“, ukazuje Radun.
Male pumpe ponovo pred gašenjem
Prema njenim rečima, ugovori sa NIS-om su sklopljeni tokom februara na godinu dana, ali su količine koje treba da isporuči ta kompanija definisane samo do kraja marta. Ranije je ugovor sa NIS-om bio obavezujući za obe strane, međutim, to ne važi i za najnoviji zbog sankcija.
„Velika je sreća što je NIS-u produžena licenca, pa će nastaviti da radi. Prodaja dizela i benzina je nakon početka rata na Bliskom istoku duplirana, u jednom kraćem periodu je pala, a sada opet skače i rekordna je. U Srbiji ranije nije bio običaj da vozači pune rezervoare, a sada to čine i vraćaju se više puta“, komentariše Radun.
Ona ističe da su vlasnici pumpi zabrinuti iako još niko ne govori o zatvaranju, ali ako se dugo zadrži ovakva situacija, nije isključeno da će doći do gašenja poslovanja kao 2022. godine.
„Mi smo 2022. bili bukvalno na nuli, tada sam 'debelo' razmišljala da li da nastavim ovaj posao“, žali se Radun. Prema njenim rečima, vlasnici pumpi su u komunikaciji sa Ministarstvom rudarstva i energetike koje je, pre oko godinu dana, zbog žalbi na niske marže povećalo njihov iznos, ali mu sada to nije prioritet, iako zna da pumpe teško opstaju.
Vlasnici pumpi će, ipak, ponovo pokušati da razgovaraju sa resornim ministarstvom jer je poslovanje neodrživo, ističe Radun.
