U Srbiji je u februaru ove godine izdato je 1.805 građevinskih dozvola, što predstavlja smanjenje od 0,7% u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku, ali to ne daje pravu sliku srpskog građevinarstva.
Ako se pogledaju prva dva meseca ove godine, broj dozvola je veći za oko tri odsto u odnosu na isti period prethodne godine. To mogu biti optimistični signali za srpsko građevinarstvo, koje je po broju dozvola na dvanaestomesečnom nivou bilo „u minusu“ u odnosu više od godinu dana.
Međutim, iako su investitori oprezniji sa uzimanjem dozvola (ili nadležni izdavaoci oprezniji sa njihovim izdavanjem) vrednost prijavljenih radova značajnije raste, što zbog obima a što zbog cena radova.
Ukupna vrednost radova prijavljena sa dozvola izdatih u februaru je nešto veća od 82 milijarde dinara (oko 700 miliona evra), i za 40% je veća nego u februaru prošle godine. Od toga je novogradnja 70 milijardi (596 miliona evra) .
Sa januarom, to daje rast vrednosti radova od 80%, a svota za poslednjih 12 meseci je za 44 milijarde dinara veća nego u prethodnom periodu.
Stanogradnja ne posustaje
Za razliku od ukupnog građevinarstva, stanogradnja nema izgleda većih problema. Broj stanova prijavljenih za izgradnju prema odobrenim februarskim građevinskim dozvolama je 2.631, što je za 16% manje nego u istom mesecu 2025.
Međutim, ova negativna brojka je samo „igra brojki“ koja se menja iz meseca u mesec, jer za prva dva meseca ukupan skor je na +22% međugodišnje – tj. planirana je gradnja 5.310 stanova.
Kada se pogleda zbir za poslednjih 12 meseci, gradiće se 1.231 stan više nego u istom prethodnom periodu.
Prema dozvolama izdatim u februaru ove godine u Srbiji, prosečna površina stana je 64,3 m².
Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 11,8% stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 141,4 m², a 86,4% stanova biće građeno u zgradama s tri stana i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 53,5 m².
Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 40,6% od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Borska oblast (11,9%), Sremska oblast (9,1%), Južnobačka oblast (7,2%), Zapadnobačka oblast (5,8%) i Srednjobanatska oblast (4,5%) dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1% do 2,7%, kažu uz RZS.
