Prema podacima NALED-a prošle godine je bio rekordan broj zahteva za izdavanje građevinske dozvole, dok je prema zvaničnoj statistici broj izdatih dozvola pao.
U Srbiji je tokom 2025. podneto ukupno 162.746 zahteva za građevinske dozvole, što je za 6% više nego prethodne godine, a otprilike za toliko je porasla i prijavljena potencijalna vrednost samih projekata što, prema tumačenju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), ukazuje na nastavak rasta investicione aktivnosti.
Međutim, zvanična statistika daje drugačiju sliku, jer broj izdatih građevinskih dozvola je prošle godine bio 29.713, što je za 2% manje nego što je bilo prethodne godine. Da se ne može govoriti o rekordima, pokazuje i vrednost građevinskih radova prema izdatim dozvolama, koja je bila 1.052 milijarde dinara (nešto manje od 9 milijardi evra). To je 4% manje nego u 2024. i to u nominalnom iznosu, bez računanja inflacije koja je realnu vrednost skinula gotovo za isto toliko.
Ovu negativnu sliku nešto poboljšava stanogradnja, koja je i u 2025. godini bila po broju izdatih građevinskih dozvola u malom plusu (40.021 stanova, +1% međugodišnje).
Otkud rekord?
To što se rekordan broj podnetih prijava, kako željeno stanje, nije prelio i na stvarno stanje s rekordnim broje izdatih dozvola u NALED-u vide kao posledicu toga što su lokalne samouprave zabeležile „blagi pad efikasnosti“ u izdavanju dozvola.
Prema njihovim podacima na osnovu prijava kod APR-a, udeo rešenih predmeta u toku godine pao je sa 97% u 2024. na 94,6% u 2025, pokazuje.Y
Prema analizi NALED-a, najuspešniji gradovi u izdavanju dozvola za gradnju su Sremska Mitrovica, Sombor i Kruševac, a prate ih Smederevo, Zrenjanin, Čačak, Vršac, Kraljevo, Pirot i Kikinda. Kada je reč o opštinama, najbolji su Bogatić, Apatin i Ćuprija, a u top deset se nalaze i Svilajnac, gradska opština Mladenovac, Topola, Gornji Milanovac, Velika Plana, Kovin i Aleksinac.
Najveći porast zabeležen je kod potražnje lokacijskih uslova, za koje je podneto 20.923 zahteva, što je gotovo 8% više nego 2024. i rekord u poslednjih pet godina.
„Najbolji rezultati ostvareni su u poslednjem kvartalu, što ukazuje na pozitivan zamah, čiji nastavak se može očekivati i tokom 2026.“, smatraju u NALED-u.
Sve lokalne samouprave su, u proseku, izdavale lokacijske uslove u roku od 21 dana, što potvrđuje usklađenost sa maksimalnim zakonski propisanim rokovima, imajući u vidu da je za njihovo izdavanje predviđen rok od pet radnih dana od trenutka pribavljanja svih neophodnih podataka od imaoca javnih ovlašćenja, koji su u obavezi da dostave odgovore u roku od 15 radnih dana. Na upotrebne dozvole se čekalo, u proseku, 13 dana, a na građevinske osam.
Analiza NALED-a pokazuje da dve petine lokalnih samouprava kasni sa izdavanjem dozvola, a kašnjenja su izraženija u gradovima (46%) nego u opštinama (38%). Na izdavanje građevinske dozvole u opštinama se čekalo u proseku 8,5 dana, dok je u gradovima za isti postupak potrebno oko 10 dana.
Takođe, izazov i dalje predstavljaju situacije u kojima se zahtevi vraćaju na tzv. usaglašavanje. U oko 11,7% slučajeva podneti zahtevi su vraćeni na doradu, a procenat dorada je nešto veći u gradovima nego u opštinama.
Elektronske građevinske dozvole prva su zaokružena javna elektronska usluga, uspostavljena 2016, na inicijativu i uz podršku NALED-a. Preporuka NALED-a je da se u narednom koraku u potpunosti uvede digitalizacija izrade urbanističkog planiranja i Centralni registar planskih dokumenata, kao preduslov za uspostavljanje E-Prostora, koji bi predstavljao iskorak ka većoj transparentnosti, efikasnosti i kvalitetu prostornog i urbanističkog planiranja.
