Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva izjavila je danas da su koordinisane globalne mere ključne za ublažavanje posledica aktuelnih kriza i jačanje otpornosti svetske ekonomije, ističući potrebu za većom energetskom efikasnošću, stabilnim finansijskim sistemima i ulaganjima u dugoročni rast.
U intervjuu za bugarsku agenciju BTA nakon prolećnih zasedanja MMF-a i Svetske banke, ona je ocenila da je svet suočen sa snažnim spoljnim šokovima, uključujući poremećaje na energetskim tržištima, ali da takve krize mogu podstaći pozitivne promene, poput diversifikacije izvora energije i jačanja ekonomske stabilnosti.
Ona je podsetila da je globalna ekonomija izgubila oko 20 odsto nafte i gasa na koje se oslanjala, usled krize na Bliskom istoku, a takav disbalans između ponude i potražnje, kako je ocenila, neizbežno vrši pritisak na rast cena.
"Za evropsku ekonomiju, neposredni uticaj krize izražava se u naglom skoku cena goriva i potrebno je da se ograniči potražnja kako bi se smanjila veličina disbalansa. U tome mogu da pomognu mere štednje, što bi moglo da doprinese ublažavanju situacije", istakla je ona.
Kako je navela, potrebno je da se ublaži ublažiti udarac na najranjiviji deo stanovništva, ali isto tako, treba "izbegavati mere koje koriste svima - i siromašnima i bogatima".
"Ako mere koje se preduzimaju povećaju tražnju kada se ponuda smanjuje, to će biti kao dolivanje ulja na vatru - ona bi samo postajala veća, tj. inflatorni proces će se intenzivirati", upozorila je direktorka MMF-a.
Inflatorni pritisak
Prema njenim rečima, ovo je još jedno pitanje koje Evropa mora pažljivo da prati - da li će se pojaviti inflatorni pritisak koji bi primorao Evropsku centralnu banku i centralne banke zemalja van zone da intervenišu povećanjem kamatnih stopa.
"Ovo je nepoželjno, jer znamo da kada su kamatne stope visoke, ekonomski rast se usporava", upozorila je Georgijeva.
Ona je istakla da je treći faktor na koji mora da se obrati pažnja jeste pojava rizika od finansijske nestabilnosti. U tom pogledu, dodala je, Evropa je u dobroj poziciji - bankarski sektor je veoma stabilan, a politike u pojedinačnim zemljama su koordinisane.
"Istovremeno, Evropa mora da podseti sve Evropljane da je najpouzdaniji način, kada postoje krize negde drugde u svetu, kada postoje šokovi koje ne možemo da eliminišemo, da povećamo sopstvenu konkurentnost, da ojačamo jedinstveno tržište", rekla je šefica MMF-a.
Ona je objasnila da je američka ekonomija "jedina velika ekonomija u kojoj produktivnost rada raste bržim tempom od ekonomskog rasta".
"Evropa zaostaje po pitanju produktivnosti rada i za to postoje tri razloga. Prvi je nedostatak tržišta kapitala koje je dovoljno duboko i likvidno, spremno da preuzme veći rizik. Zbog nedovoljnog tržišta u Evropi, na primer, 300 milijardi evra novca evropskih deponenata se prebacuje u SAD i radi za američku ekonomiju", istakla je Georgijeva.
Veće inovacije
Drugi razlog su, kako je navela, veće inovacije u ekonomiji, stvaranje preduzeća koja će postati izvor robe i usluga.
"Treće - u Americi nije sramotno pokrenuti posao i propasti. Kada je teško izaći iz posla ako bankrotirate, a zatim se ponovo vratiti, sa drugom inicijativom, to smanjuje preduzetničku aktivnost", dodala je.
Georgijeva je napomenula da svaka kriza dovodi do promena i neke od tih promena su, kako je ocenila, izuzetno pozitivne, a trenutna kriza može da stimuliše razvoj tri procesa.
"Pre svega - obnavljanje interesovanja za mere energetske efikasnosti i diverzifikaciju energetskih resursa. Primećuje se da se energetski intenzitet svetske ekonomije smanjuje i kada postoji impuls krize, ovaj proces se ubrzava", istakla je šefica MMF-a i dodala da se očekuje povećana pažnja posvećena temi energetske bezbednosti, posebno u zemljama koje zavise od uvoza energetskih sirovina.
Prema njenim rečima, velika većina zemalja u svetu su uvoznici - 80 odsto naspram 20 odsto izvoznika, a postoje i velike razlike među samim uvoznicima - "između onih koji imaju rezerve i sposobnost da apsorbuju šok i onih koji nemaju".
U tom kontekstu, dodala je, treća očekivana promena je da se obrati više pažnje na to kako se, tokom vremena pozitivnog ekonomskog razvoja, mogu stvoriti resursi koji će poslužiti za ublažavanje sledećeg udarca.
Jači sistem zaštite
"Poslednjih godina smo doživeli Kovid, rat u Ukrajini i posledice po globalnu i regionalnu ekonomiju, zatim inflatorni proces koji je doveo do povećanja kamatnih stopa, a potom i trgovinski rat. Svaki od ovih šokova podsetio nas je da se svet promenio. On nije samo multipolaran, već je i mnogo podložniji takvim spoljnim šokovima. Kako se možemo prilagoditi ovom svetu ispunjenom spoljnim šokovima? Pojedinačne zemlje ne mogu uticati na spoljne šokove, ali mogu izgraditi jači sistem zaštite", rekla je Georgijeva.
Ona je naglasila da je glavni zadatak MMF-a da pomogne zemljama članicama da se snađu u ovim uslovima i ojačaju sopstvene kapacitete da se zaštite tokom šokova, kao i da intenzivnije rade na regionalnim i međuregionalnim vezama i kontaktima.
Trgovinski problemi koji su se pojavili prošle godine zbog tarifa koje je uveo američki predsednik Donald Tramp, po njenim rečima, doveli su do većeg interesovanja za bilateralne i multilateralne trgovinske sporazume.
"Nakon serije šokova, uključujući i šok rata na Bliskom istoku, očekuje se da će doći do razumevanja da kada zemlje imaju dinamičnu ekonomiju, sa visokom produktivnošću rada i visokim rastom, one su u boljoj poziciji da se nose sa bilo kakvim problemima. Naša velika tema treba da bude kako da izgradimo čvrste temelje, postignemo dinamiku i visoku produktivnost rada, visok rast, kako bismo mogli da se nosimo sa izazovima budućnosti", naglasila je ona.
Takođe je pohvalila "glatko pristupanje Bugarske evrozoni", kao i njenu politiku kao odgovor na energetsku krizu koja je usledila nakon rata na Bliskom istoku.
Dobra prilika za Bugarsku
"Pre ulaska u evrozonu, bilo je mnogo glasova koji su mislili da će ovo biti negativan šok za našu ekonomiju. Ono što vidim jeste, i to je nešto na šta bugarski građani, bugarska preduzeća, centralna banka i vlada mogu biti ponosni, da je Bugarska postala deo evrozone veoma glatko i mirno, bez stresa", rekla je Georgijeva.
Prema njenim rečima, pozitivan efekat pristupanja Bugarske monetarnoj uniji se već primećuje, a postoji veoma dobra prilika da Bugarska iskoristi svoj ulazak u evrozonu kako bi poslala signal pouzdanosti.
Ona je ocenila da Bugarska takođe preduzima prave ciljane mere u trenutnim uslovima energetskog šoka, podržavajući građane i kompanije, a postoji i svest o potrebi preusmeravanja budžetskih prioriteta sa kratkoročnih na srednjoročne i dugoročne.
"U Bugarskoj postoji i nešto što nedostaje u nekim drugim zemljama – Bugarin zna kako da štedi i veoma je važno da naša štednja radi za nas i našu ekonomiju. Stoga je važno da Evropska unija ostvari svoj cilj stvaranja unije štednje i investicija, ali i da sama Bugarska ima atraktivno i dobro funkcionišuće tržište kapitala", istakla je.
