Trajniji skok cene nafte od 10%, koliko je trenutno povećana, bi podigao globalnu inflaciju za 0,4 procentna poena upozoravaju iz Međunarodnog montarnog fonda (MMF). Veliko poskupljenje već najavljeno u regionu, kažu iz UNKS
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva izjavila je danas da bi rast cena nafte od 10% koji bi potrajao godinu dana povećao globalnu inflaciju za oko 0,4 procentna poena i usporio privredni rast za 0,1 do 0,2%.
Georgijeva je u izjavi za Blumberg na marginama konferencije "Azija 2050" u Bangkoku, istakla da je svetska ekonomija do sada pokazala neverovatnu otpornost uz stopu rasta od 3,3%, ali da novi sukobi na Bliskom istoku tu otpornost stavljaju pred novi izazov.
Ona je upozorila da su zaštitni mehanizmi mnogih država "istrošeni" nakon prethodnih ekonomskih potresa.
Posebno su ranjive države koje uvoze naftu, pacifičke ostrvske ekonomije koje se nalaze na kraju globalnih lanaca snabdevanja, kao i zemlje sa niskim prihodima i visokim nivoom javnog duga, napomenula je dirtekorka Fonda.
Mićović: Ako ne bude redovnih količina nafte sledi nova svetska ekonomska kriza
Predsednik Udruženja naftnih kompanije Srbije (UNKS) Tomislav Mićović izjavio je danas da će krizu zbog situacije na Bliskom istoku vrlo brzo svi osetiti uključujući i Srbiju.
On je rekao da veliki nedostatak sirove nafte, uzrokovan ratom na Bliskom istoku, nije pojava koja se do sad nije dešavala, ali da je pitanje koliko dugo će ona trajati i istakao da bi dugoročno ovakva situacija dovela do ozbiljne ekonomske krize širom sveta.
„Ne možete imati toliko zaliha proizvoda da možete da ih potrošite u ovom periodu, dok ne prođe. Ne, to nema ni jedna zemlja, tako da će sve zemlje neminovno osetiti. Osim onih koje su samodovoljne, koje mogu da proizvode onoliko sirove nafte kolike su potrebe te zemlje. Te države mogu da ublaže efekte“, rekao je Mićović za RTS.
Ipak, kako je naglasio trenutno u Srbiji nema razloga za strah od nestašica, jer država raspolaže strateškim rezervama. Ali...
„Strateške rezerve služe za sigurnost snabdevanja, a ne za obaranje cena. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je rekla da ih imamo za oko 50 dana, što uliva sigurnost da će goriva biti dovoljno.", kazao je predsednik UNKS-a.
Ostaje pitanje po kojoj ceni. Prema njegovim rečima, prodaja goriva na pumpama je povećana, ali panične kupovine nema što je dobro.
Istakao je i da se posledice već vide na tržištu derivata i cena dizela je otišla mnogo više nagore, čime je prekinut trend pada cena naftnih derivata koji smo imali dve godine.
Mićović ocenjuje da se može očekivati i rast cena goriva na domaćim pumpama.
„Već danas ćemo videti kakve će biti cene goriva na našim pumpama, sigurno će biti veliki skok, što se već vidi i u drugim zemljama regiona“, ističe Mićović.
Prema njegovim rečima, jedan od načina da se ublaži nagli rast cena moglo bi da bude smanjenje državnih dažbina, ali i ta mera ima ograničen rok.
„Dramatično raste bazna cena i jedino gde može da se ublaži nagli skok jeste smanjenje državnih uzimanja, ali i to je ograničeno. To su privremene mere, jer su akcize značajan prihod za budžet“, naglasio je Mićović.
Najveći rizik, kako upozorava bio bi da se administrativnim pritiskom ugrozi snabdevanje.
„"Najgori scenario bio bi da se izvrši pritisak na naftni sektor (da smanji cdnu na svoj račun), pa da se uvoz zaustavi i da onda nema goriva“, naglašava Mićović.
Kao primer rasta cena u regionu navodi Hrvatsku koja je već najavila povećanje od 21 evrocent za dizel i sedam evrocenti za benzin, što je u dinarima veoma veliko poskupljenje.
