Građani evrozone očekuju da će prosečna inflacija u narednih 12 meseci iznositi 2,6% i ta očekivanja se nisu promenila u odnosu na jun, zaključak je danas objavljenog istraživanja Evropske centralne banke (ECB) za jul. Francuzima je već više nego upola manja a daleko je manja i Italijanima. U Srbiji...
Korisnici pritom očekuju da će njihovi nominalni prihodi u istom periodu porasti za samo 0,9%, dakle znatno sporijim tempom od rasta inflacije.
Inflatorna očekivanja za naredne tri godine su porasla i to sa junskih 2,4% na 2,5%, dok su očekivanja prosečne inflacije za petogodišnji period ostala stabilna osmi mesec zaredom na 2,1%.
Potrošači očekuju da će ekonomski pad evrozone u narednih 12 meseci iznositi 1,2%, što je nepovoljnije u odnosu na jun kada se predviđao manji pad za 1%.
Francuzi ne "uvoze" inflaciju
Da imaju rast prihoda kao inflaciju u evrozoni mogu da se nadaju samo Francuzi. Tamo je godišnja stopa inflacije u Francuskoj u avgustu je pala sa julskih 1% na 0,9%, pokazuju danas objavljeni preliminarni podaci
To što nastavlja da pada inflacija Nacionalni institut za statistiku i ekonomska istraživanja (Insee) objašnjava slabijim rastom cena u sektoru usluga, za 2,1% međugodišnje (naspram 2,5% u julu), pre svega u transportu.
Cene industrijskih proizvoda nastavile su da blago padaju, za 0,3% međugodišnje, nakon julskog pada za 0,2%. Pored toga, cene energije su takođe pale i to za 6,2% međugodišnje, dok je u julu pad bio izraženiji i iznosio je 7,2%.
Cene hrane su nastavile rast i to za 1,6% međugodišnje, a duvanski proizvodi su poskupeli za 4%, prenosi Figaro.
Francuska inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP), koji se koristi za poređenje u okviru Evropske unije, iznosi 0,8% na godišnjem i 0,5% na mesečnom nivou, dodaje Insee.
I kod Italijana cene daleko od planiranih +2%
Godišnju stopa inflacije ispod ECB cilja od 2% od velikih ekonomija Evrope imaju i Italijani. Prema preliminarnim podacima, u avgustu blago pala sa julskih 1,7% na 1,6%, ali potrošačka korpa je i dalje pod pritiskom, objavio je danas tamošnji Nacionalni institut za statistiku (Istat).
Usporavanje inflacije uglavnom je posledica nižeg rasta cena energetski regulisanih proizvoda, koji je usporio sa 17,1% na 12,9% međugodišnje, dok je pad cena neregulisanih energenata ubrzan sa 5,2% na 5,9%.
Cene neprerađenih prehrambenih proizvoda u Italiji su, nasuprot tome, ubrzale rast sa julskih 5,1% na 5,6%, kao i cene prerađene hrane, za 3% naspram julskih 2,8%.
Analitičari ističu da će buduće kretanje inflacije u Italiji u velikoj meri zavisiti od kretanja cena energenata, svežih namirnica i baznih efekata u odnosu na prošlu godinu.
Trenutni nivo inflacije omogućava očuvanje kupovne moći italijanskih domaćinstava i smanjuje rizik od deflacije, dok istovremeno pruža prostor regulatorima da zadrži kamatnu stopu iznad nule, prenosi portal Sole 24 Ore.
Nemci sve manje kupuju: Maloprodaja pala za 1,5%
I dok je Francuzima vreme da se već brinu deflacijske muke u Nemačkoj zvanična statistika je zabeležila najveći pad u trgovinama u poslednje dve godine
Maloprodaja u Nemačkoj u julu pala je za 1,5% u odnosu na jun, što predstavlja najveći mesečni pad za skoro dve godine, od avgusta 2023, objavio je danas nemački Savezni zavod za statistiku (Destatis).
Mesečni pad maloprodaje u Nemačkoj zabeležen je u svim glavnim kategorijama - promet prehrambenih proizvoda pao je za 1,8% u odnosu na jun, maloprodaja neprehrambenih proizvoda za 0,7%, a onlajn prodaja za 3,8%.
Na godišnjem nivou, promet u nemačkoj maloprodaji porastao je za 1,9%, što je znatno manje od junskog porasta za 4,9% i istovremeno najslabiji tempo rasta u poslednjih godinu dana.
Glavni razlog usporavanja na godišnjem nivou je slabiji rast prometa prehrambenih proizvoda, dok su solidna prodaja neprehrambenih artikala i rast kupovine preko interneta za 13,8% delimično ublažili negativne trendove, navodi se na veb stranici Destatisa.
U isto vreme u Srbiji je inflacija sa junskih 4,6%, što je već bilo preko gornje granice cilja Narodne banke Srbije (3±1,5%), porasla na 4,9%. Neki domaći ekonomisti za to što je domaća inflacija redovno veća nego one u Evropi vole da kažu da "uvozimo inflaciju" (navodno kroz rast uvoznih cena), ali ovoga puta centralna banka krivca za vraćanje visoke inflacije vidi u "rastu cena neprerađene hrane (posebno voća) i rastu svetskih cena nafte nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana".
