Elektroprivreda Srbije (EPS) profitabilna je i u 2025. godini, a devetomesečna dobit dostigla je 34,4 milijardi dinara, što je za pet milijardi dinara više nego u prošloj godini, izjavio je danas dirktor EPS Dušan Živković.
EPS je prošle godine imao neto operativni profit od 24,4 milijarde dinara a totalni profit (Total net comprehensive income) do 15,4 milijarde.
Živković je istakao da u zimsku sezonu ulaze spremno i da na deponijama termoelektrana ima skoro dva miliona tona uglja.
„I ova godina biće godina u kojoj se EPS neće dodatno kreditno zadužiti. To su jasni finansijski rezultati, ali ponosni smo i na poslovne rezultate, koji se ogledaju pre svega u završetku novih proizvodnih kapaciteta, od termoelektrane B3 u Kostolcu, preko male Solarne elektrane Petka, do Vetroparka Kostolac, koji je započeo probni rad“, rekao je Živković za Politiku.
Najavio je da je plan da se tokom 2027. završe sve pripremne aktivnosti oko reverzibilne HE Bistrica u vezi sa zaključenjem ugovora o finansiranju i finalizaciji tenderske dokumentacije, kao i da se naredne godine u maksimalnoj mogućoj meri pokrenu građevinski i pripremni radovi na infrastrukturnim projektima poput izmeštanja puteva i vodovodne mreže.
Naglasio je da je Bistrica jedna od najznačajnijih investicija, strateški projekat u energetskom sektoru koji će obezbediti skladištenje energije, bržu integraciju obnovljivih izvora energije i bolje balansiranje elektroenergetskim sistemom.
„Sa snagom od oko 650 megavata obezbediće stabilan rad elektroenergetskog sistema u budućnosti, ne samo Srbije već i regiona. Naredne godine trebalo bi da u maksimalnoj mogućoj meri pokrenemo građevinske, pripremne, radove na infrastrukturnim projektima poput izmeštanja puteva, vodovodne mreže“, naveo je on.
Kako je naglasio, uspešno se privodi kraju i najveći projekat u oblasti zaštite životne sredine, izgradnju sistema za odsumporavanje u TENT-u B.
„Testiranja su pokazala da će postrojenje ispuniti očekivanja i smanjiti emisije za čak 30 puta, što je dokazano i na takvom postrojenju u TENT-u A“, naveo je on.
Naglasio je da je EPS dobio i 76 novih zelenih megavata i da je u odnosu na period od pre tri ili četiri godine snažniji za 426 megavata.
Naveo je da je nastavljen i pozitivan trend u rudarskom sektoru i da je proizvodnja uglja za 10 odsto veća nego 2024. godine.
„U isto vreme, montažni placevi u Kolubari predstavljaju gradilište za ponos, jer je u toku montaža čak 10 sprava osnovne rudarske mehanizacije ukupne težine 16.000 tona, kao i 23 pogonske stanice sa ukupno 40 kilometara transportera. To je ujedno i najveća montaža rudarske opreme u istoriji tog rudarskog basena“, dodao je on.
EPS ne zavisi od (ruskog) gasa
Osvrnuo se i na situaciju sa gasom u zemlji i rekao da EPS generalno kao kompanija nije u značajnoj meri izložena zavisnosti od gasa.
„Potrebne količine ugovorene su sa našim dugogodišnjim partnerom 'Srbijagasom'. Svakako je važno naglasiti i da smo mirni kada je reč o mazutu, kojeg imamo dovoljno za godišnju potrošnju. Trenutno bolju hidrološku situaciju iskoristićemo da podignemo nivo akumulacija na bilansne vrednosti, dok deponije uglja držimo na najvećem mogućem nivou. Osim toga, finansijska situacija nam omogućava da i dodatne potencijalne rizike prevaziđemo i u svakom trenutku obezbedimo stabilno snabdevanje električnom energijom“, naveo je on.
Živković je istakao i da je uvoz uglja manji u odnosu na 2022. i 2023. godine za skoro 50 odsto.
Dodao je i da EPS obezbeđuje na tržištu između 2.000 i 3.000 gigavat-sati struje i da je princip korišćenja raspoloživog energetskog miksa stvorilo dodatnu korist za kompaniju, ali i za potrošače.
Zelena struja možda bude skuplja
Govoreći o najavljenom uvođenju CBAM, mehanizma Evropske unije za prilagođavanje ugljenika na granicama, rekao je da je to mehanizam koji daje podršku energetskoj tranziciji.
„Uloga te takse bi trebalo da bude podrška izgradnji obnovljivih izvora energije. Pitanje je samo kako će biti implementirana i koje su finansijske posledice“, naveo je on.
Na pitanje da li će CBAM uticati na cenu struje u Srbiji, rekao je da se taksa kao taksa neće odraziti na cenu električne energije za građane, ali put podizanja energetske efikasnosti i smanjenje emisija sa efektom staklene bašte zarad poboljšanja kvaliteta života, možda će u perspektivi imati uticaj.
„Svi želimo da imamo zdraviji vazduh i svako od nas, ne samo proizvođači električne energije, mora dati doprinos i zaista iskreno očekujem od svih građana da posvećeno i istrajno doprinesu štednji, efikasnije koriste električnu energiju, ali i generacijama pred nam ostave Srbiju ekološki čistiju, a mi kao kompanija ćemo svojim aktivnostima istrajavati u ovim procesima“, dodao je on.
