Rezultat je revidiran naniže u odnosu na prethodnu preliminarnu procenu gde se najavljivao rast za 0,1%.
Veliki kvartalni ekonomski pad je registrovan u Irskoj, za čak 12,1%, dok je on bio niži u Litvaniji 0,3%, Švedskoj 0,2% i Francuskoj 0,1%, a najveći rast je prijavila Danska 1,9%, Estonija i Malta, po 1,1%.
Među najvećim privredama evrozone, Nemačka je kvartalno porasla za 0,3%, istim tempom kao Italija, dok Španija beleži rast za 0,6%.
Na godišnjem nivou, privreda evrozone je u prvom kvartalu 2026. porasla za 0,3%, što je znatno ispod prethodno procenjenih 0,8%, kao i godišnjeg rasta od 1,2% u četvrtom kvartalu 2025. godine.
Kompanije i države su znatno manje ulagale u fiksni kapital nego ranije, a rast investicija je iznosio samo 0,3% međugodišnje, naspram 3,3% u četvrtom kvartalu 2025, dok je istovremeno registrovan pad uvoza i sporiji rast potrošnje domaćinstava.
Nemačka privreda je porasla za 0,3% međugodišnje, francuska za 0,9%, italijanska za 0,8%, a Španijaprednjači među najvećim privredama uz rast od 2,7%, navodi se na veb stranici Evrostata.
Bugarska ekonomija za godinu dana porasla više od 3%
Bugarska ekonomija zabeležila je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,1% međugodišnje u prvom tromesečju 2026. godine, dok je na kvartalnom nivou rast iznosio 0,7%, pokazuju danas objavljeni podaci Nacionalnog statističkog instituta (NSI) te zemlje.
Rast je ubrzan u odnosu na prethodno tromesečje kada je iznosio 2,9%.
Vrednost nominalnog BDP-a u prvom tromesečju 2026. iznosila je 27,33 milijarde evra, dok je bruto dodata vrednost (BDV) dostigla 23,84 milijarde evra.
U strukturi BDV-a, usluge čine 71,8%, industrija 26,7%, dok poljoprivreda učestvuje sa svega 1,5%.
Na strani tražnje, ključni doprinos rastu dolazi iz snažnog ubrzanja investicija, gde su bruto fiksna ulaganja porasla za 18,7%.
Domaća potrošnja takođe je zabeležila rast od 7,8%, što je dodatno podržalo ukupni ekonomski rast.
Spoljnotrgovinski sektor Bugarske nadalje koči celokupnu privredu, pošto je izvoz robe i usluga pao za 7,4% međugodišnje, dok je uvoz porastao za 8,2%, što je dovelo do negativnog neto doprinosa spoljne trgovine, navodi NSI na svojoj veb stranici.
