Firme u Srbiji trenutno više muči veliki pad tražnje u izvozu (februarski podaci kažu da je na -6% međugodišnje), nego prepreke za redovno snabdevanje poslovnih partnera u EU. A probleme sa transportom koje je izazvao novi sistem evidencije boravka u Šengen zoni (EES) – tek im slede i, iz nekog razloga, očekuju da iz reše sami prevoznici.
Privrednici nisu ni svesni sa kakvim teškoćama će se suočiti, a delić sutrašnje svakodnevice nagovestile su štete nastale kada su krajem januara vozači kamiona Zapadnog Balkana zajednički blokirali granične prelaze sa zemljama EU, piše poslovni magazin „Biznis i finansije“ (BiF).
Domaće i inostrane firme u Srbiji zatekao je tada problem sa transportom robe na EU granicama, jer su prevoznici u međunarodnom teretnom drumskom saobraćaju blokirali prelaze, nezadovoljni novim pravilima ulaska u Šengen zonu.
Privredna komora Srbije (PKS) procenila je da je dnevna šteta za zemlje Zapadnog Balkana, čiji prevoznici su učestvovali u protestu, dnevno iznosila oko 100 miliona evra, a samo za Srbiju oko 55 miliona evra.
Sledeći protest najavljuje se za kraj marta, kada 23. u njega stupaju prevoznici iz BiH kojima gori pod nogama. Njih su učestalo počeli da privode u policijske stanice već u susednoj Hrvatskoj, kažnjavaju novčano i izbacuju iz EU sa zabranom ulaska u narednom periodu. Njima bi mogle da se pridruže kolege iz Srbije, koje su novu blokadu najavile za odmah posle Uskršnjih praznika (14. april), jer kažu da „sada nije pravo vreme“ a čekaju i da vide šta će se na granicama EU desiti 10. aprila, kada počinje puna primena EES sistema.
Tvrda granica od 10. aprila
Transportne kompanije su prisiljene na proteste zbog problema koji su nastali uvođenjem novog sistema EU za automatsko, digitalno registrovanje ulaska i izlaska putnika (Entry/Exit System - EES). Taj sistem profesionalne vozače izvan EU tretira kao najobičnije turiste, umesto profesionalne učesnike u transportu kao što status imaju kolege u avio-prevozu i na brodovima, i predviđa da se u šengenskom prostoru, koji obuhvata 29 evropskih zemalja, ne mogu zadržati više od 90 dana u periodu od 180 dana, čime im je prepolovljeno radno vreme.
Ovakav sistem kontrole zasniva se na Šengenskim pravilima starim više decenija ali je sam elektronski EES sistem uveden na probni period u oktobru 2024. i sada sledi puna primena od 10. aprila ove godine.
Odmah pošto je novi sistem stupio na snagu, deportovano je na desetine vozača iz Srbije i drugih balkanskih zemalja, koji su prekoračili dužinu dozvoljenog boravka u zemljama Šengena, a njihovi kamioni sa robom zadržani su na neobezbeđenim parkinzima i bez garancije da će biti zaštićeni od krađe. Pre uvođenja EES-a, kontrola se obavljala brojanjem dana prema pečatima u pasošima, pa je bila „labava“ i niko se previše nije uzbuđivao oko decenijama starih propisa.
Rešenje na dugom štapu
Evropska komisija, koja je do sada arogantno odbijala da razgovara o tom problemu, konačno se probudila nakon blokada granica, kada su posledice počele da ugrožavaju i preduzeća sa teritorije EU. Komisija je najavila sistemsko rešenje za ovaj problem, uvođenjem specijalnih viza za vozače iz zemalja van Šengena, ali je ostala pri odluci da će se do tada primenjivati EES.
U Poslovnom udruženju Međunarodni transport smatraju da je trajno rešenje na „dugom štapu“, jer će do njegove primene proći oko dve godine. Izmena viznog sistema predviđa, pre svega, da se napravi zadovoljavajući predlog, kako za EU koja se novim pravilima štiti od migranata, tako i za prevoznike tereta. Sledi procedura za donošenje zakona koji treba da usvoji svaka od 29 država Šengena, a tek potom i njegova primena.
Prevoznici tvrde da su spremni da i dalje „gutaju“ kazne, odnosno da ukoliko prekorače dužinu boravka u EU ne budu deportovani, već da im se izriču prekršajne kazne i dopusti im se da završe transportnu turu. Procenjuju da bi se kasnije te prijave odbacile na sudu, jer bi profesionalni vozač dokazao da nije zloupotrebio pravo boravka, već da poseduje urednu dokumentaciju za sebe i robu i da obavlja posao, kao i da mu nije cilj da se nelegalno, kao migrant, useli u EU.
Usamljeni u borbi
Privrednici čak ni oni kojima posao zavisi od izvoza, osim kolektivno preko komora, nisu se mnogo uključivali u zajedničku borbu sa prevoznicima, iako su svesni da u Srbiji, kao i u ostalim zemljama Balkana nema pravog alternativnog načina transporta robe (železnica i integralni transport to još nije). Ostavili su da taj problem rešavaju njihova udruženja preko komorskog sistema i sami prevoznici.
Sekretar Udruženja za saobraćaj u Privrednoj komori Srbije, Milica Dubljević kaže za B&F da još od 2023. pokušavaju da reše problem i da je tada upućena zajednička inicijativa udruženja privrednih komora i industrije Zapadnog Balkana (WB6 CIF) predstavnicima Evropske komisije radi eliminisanja ograničenja boravka profesionalnih vozača iz balkanskog regiona, ali je odgovor bio nezadovoljavajući.
Problem je, prema njenim rečima, u više navrata otvaran i na regionalnom i evropskom nivou, kao i na brojnim sastancima sa EU, ali bez uspeha, iako je bilo jasno da će za prevoznike posledice biti dramatične, vozila zaustavljana, a zbog nedostatka vozača u mnogim slučajevima poslovanje prevoznika tereta će biti ugroženo.
Dušan Nikolić, vlasnik firme Unitrag Pižon kaže za B&F da su prevoznici pre protesta pokušali da se na sastanku sa privrednicima dogovore o načinu rešavanja problema, ali da se pozivu odazvalo svega 30-40 predstavnika firmi, uglavnom ljudi koji su zaduženi da naruče prevoz. Nikolić smatra da privrednici nisu svesni sa kakvim će se problemima suočiti, zbog toga što usled novih pravila prevoznici neće moći da obezbede dovoljno vozača, te da će posledice biti veće od aktuelnih teškoća sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), oko njene prodaje novim „neruskim“ vlasnicima.
„Za NIS postoji rešenje, a za profesionalne vozače kamiona za sada nema nikakvog rešenja. Ako se vozač na granici nađe u minut do 12, to mu se registruje kao dan proveden u EU, a mi nemamo dovoljno onih koji mogu da ih zamene, kada se isključe iz saobraćaja. Vozača nema dovoljno ni u Srbiji, ni u celoj Evropi, Americi i ne mogu da se stvore preko noći. Osim toga, ako mogu da rade samo 90 dana u toku šest meseci kako da ih platimo, a moraćemo jer će otići. To će za 30-40% podići cene transporta“, tvrdi Nikolić koji poseduje 40 kamiona.
Privrednike brinu druge stvari
Generalni direktor Impol Sevala, Ninko Tešić kaže za B&F da u poslovanju trenutno imaju toliko problema da ne stižu svima da se bave.
„Imamo milion problema, od nestanka tržišta za aluminijum, pa do uvođenja poreza na ugljenični otisak (CBAM), što je za nas veliki trošak. Svako ima svoj problem, ovim sa transportom nismo stigli da se bavimo, ali doći će nažalost i to na red“, komentariše Tešić.
On podseća da je i ranije bilo kontrole u Šengen zoni, ali carinici nisu uvek mogli da prebroje pečate u pasošima, pa se prolazilo.
„Sve nam je crno, bez imalo belog. Taj problem sa prevozom je, ipak, manji od nedostatka tržišta koje je smanjeno i do 40%, zavisno od grane. Sa tolikim padom izvoza smanjuju se i problemi kako dostaviti robu kupcima u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj“, ironično zaključuje Tešić i konstatuje da će „prevoznici već naći neko rešenje“.
U Hemofarmu kažu da za sada ne očekuju teškoće u transportu.
„Sarađujemo sa velikim i pouzdanim internacionalnim transporterima iz Srbije i širom EU, koji imaju različite flote i angažovane vozače sa različitim statusima po pitanju rada i boravka u zemljama EU“, navode u toj farmaceutskoj kompaniji za B&F.
Vlasnik Hemotehne iz Subotice, Radovan Mijatović objašnjava za B&F da u pograničnom području sa Mađarskom i Hrvatskom pojedini prevoznici imaju vozače sa dvojnim državljanstvima, među kojima su i državljanstva zemalja EU, pa će im biti lakše da dopreme robu u EU, nego transporterima iz drugih delova Srbije.
U kineskoj kompaniji Ziđin tvrde za B&F da kupac dolazi po robu, pa zato neće imati problema takve vrste.
Poskupljenja na vidiku
U Nelt grupi, međutim, ocenjuju da će praćenje vremena boravka vozača u EU znatno iskomplikovati lance snabdevanja u celom regionu.
„Prevoznici u Bosni i Hercegovini su još prošle godine, 1. septembra blokirali granične prelaze dva dana, što je značajno uticalo na uvoz robe koji je za Nelt BiH većinski deo posla“, kažu u toj kompaniji za B&F.
Zaposleni u Neltu ističu da je u prevozu robe dominantan drumski transport, a da se roba uvozi iz Danske, Hrvatske, Bugarske, Poljske, Rumunije, Turske... Manji deo robe transportuju sopstvenim kamionima, a preostalo preko podizvođača i prevoznika sa teritorije Zapadnog Balkana. Alternativni vidovi transporta mogu biti opcija za delove EU gde to infrastruktura dozvoljava, ali imajući u vidu da se najvećim delom transportuje roba „brze potrošnje“, još uvek preovlađuje drumski prevoz, objašnjavaju u ovom preduzeću.
Na pitanje kako će rešiti taj problem, u Neltu kažu da ukoliko ne bude brzog napretka u dogovorima i izuzeća profesionalnih vozača od EES, to će neminovno uticati na fizičku i finansijsku dostupnost robe.
