Evropska centralna banka (ECB) je podigla sve tri ključne kamatne stope za 0,25 procentnih poena, uz obrazloženje da sukob na Bliskom istoku i dalje generiše inflatorne pritiske i da će inflacija duže vreme ostati iznad ciljanih dva%.
Stopa na depozitne olakšice povećana je sa 2,25 na 2,50%, stopa na glavne operacije refinansiranja sa 2,40 na 2,65%, a marginalna kreditna stopa sa 2,65 na 2,90%.
Nove stope primenjivaće se od 16. septembra.
Prema novim projekcijama stručnjaka ECB-a, prosečna inflacija u evrozoni trebalo bi da iznosi 3% ove godine, 2,5% u 2027. i 2,1% u 2028. godini.
Prema prvim podacima, inflacija je u Evrozoni u avgustu bila 3,3%, što je najviši nivo od septembra 2023. godine. Glavni uzrok rast cena energije za 14,3% (sa 10,3% u julu), rast kod usluga je usporio na 3,0% (sa 3,3% u julu) a cene hrane, alkohola i duvana ostale stabilne na 1,2%
Bazna inflacija (bez energije, hrane, alkohola i duvana) opala na 2,4% (sa 2,5% u julu).
Podaci za avgust su preliminarni, a konačne figure biće objavljene 17. septembra.
Privreda još otporna
Privreda se pokazala otpornom i u drugom tromesečju, uprkos negativnim uticajima energetskog šoka. Rast je bio široko rasprostranjen po zemljama i sektorima.
"Očekuje se da se ovaj obrazac nastavio i u trećem tromesečju. Prerađivačka industrija nastavlja stabilno da posluje dok vlade troše više na odbranu i infrastrukturu. Poverenje potrošača se oporavilo sa niskog nivoa, što je pomoglo uslužnom sektoru da se oporavi od početnog energetskog šoka. Povećana aktivnost povezana sa veštačkom inteligencijom vidljiva je u digitalnim uslugama, poslovnim investicijama i izvozu", rekla je predsednica ECB Kristin Lagard na konferenciji za štampu.
Tržište rada je ostalo snažno, uz nepromenjenu stopu nezaposlenosti u julu od 6,4 odsto. Rast zaposlenosti i radne snage nastavlja da usporava, dok se produktivnost postepeno povećala.
"Gledajući unapred, kratkoročni izgledi za privredni rast su se poboljšali u poređenju sa prethodnim projekcijama stručnjaka, što posebno odražava otpornost privatne i javne potrošnje. U srednjem roku, potrošnju bi trebalo da podrže postepeno smanjenje cena energije i snažno tržište rada. Rast će sve više biti podstaknut poslovnim investicijama i ulaganjima u stambenu izgradnju. Rast izvoza bi trebalo da ima koristi od rastuće inostrane tražnje, ali ga sputavaju izazovi u pogledu konkurentnosti i neizvesnost u vezi sa globalnim trgovinskim politikama", objasnila je Lagard.
Veći potencijalni rast zahteva strukturne reforme i mora biti podržan stabilnim javnim finansijama. Pojednostavljenje i harmonizacija pravila širom jedinstvenog tržišta EU, ubrzanje energetske tranzicije i kompletiranje unije štednje i investicija ključni su gradivni elementi. Kako proces dogovaranja pravnog okvira za digitalni evro ulazi u završnu fazu, ponovo ističemo važnost postizanja sporazuma o paketu o jedinstvenoj valuti što je pre moguće. Fiskalne mere donesene kao odgovor na energetski šok treba da budu privremene, usmerene i prilagođene.
Većina merila bazne inflacije bila je uglavnom stabilna u julu. Plate u ovoj fazi ne pokazuju značajniju reakciju na energetski šok. Naknade po zaposlenom porasle su po godišnjoj stopi od 3,3 odsto u drugom tromesečju, što je pad u odnosu na 3,5 odsto iz prvog tromesečja. Rast produktivnosti rada takođe je pomogao da se obuzda rast jediničnih troškova rada, koji je usporio na 2,6 odsto sa 3,5 odsto iz prvog tromesečja. U isto vreme, rast jediničnih profita porastao je sa 0,3 odsto na 2,2 odsto. Gledajući unapred, ECB-ov pokazatelj kretanja plata ukazuje na blagi porast ugovorenih plata, na 2,7 odsto, u prvoj polovini 2027. godine. Očekivanja inflacije u kraćem roku ostaju na povišenim nivoima, ali većina merila dugoročnijih inflacionih očekivanja kreće se oko 2 odsto, što podržava stabilizaciju inflacije oko ciljanog nivoa u srednjem roku.
Srećom, i za privredni rast povećana projekcija
ECB očekuje da će privreda evrozone ove godine porasti 0,9%, dok se za 2027. predviđa rast od 1,4%, a za 2028. od 1,5%.
Projekcija rasta za 2026. i 2027. povećana je u odnosu na jun, prvenstveno zbog veće otpornosti privrede evrozone nego što se ranije očekivalo.
ECB je ocenio da su izgledi i dalje veoma neizvesni, uz rizike da inflacija bude viša, a privredni rast slabiji od očekivanog.
Posebna neizvesnost odnosi se na energetski šok i njegovu jačinu, trajanje, kao i moguće posredne i sekundarne efekte na cene i privrednu aktivnost.
U saopštenju se navodi da će ECB i dalje primenjivati pristup zasnovan na podacima i odlučivati od sastanka do sastanka, bez unapred utvrđene putanje kamatnih stopa.
Odluke će zavisiti od procene inflatornih izgleda, povezanih rizika, novih ekonomskih i finansijskih podataka, osnovne inflacije i efikasnosti transmisije monetarne politike.
