Dejan Ilić, autor portala Durbin (Durbin.rs), predstavio je prvi srpski internet pretraživač koji je primarno fokusiran na očuvanje i promociju ćirilice u digitalnom svetu. Durbin trenutno indeksira preko 165.000 sajtova na domaćim domenima, omogućavajući korisnicima da pretražuju sadržaj na oba pisma, dok se rezultati i korisnički interfejs prikazuju isključivo na ćirilici.
"Polazna osnova je bila pre svega očuvanje ćirilice, a pošto sam elektrotehnički inženjer po struci i bavim se informacionim tehnologijama, ta tema mi je izuzetno bliska i onda sam se odlučio da pokušam da napravim ćirilički pretraživač i internet pretraživač koji je za sve sajtove na srpskom jeziku", kaže Dejan Ilić za RTS, tvorac pretraživača Durbin.
Trenutno je na dubinu popisano preko 165.000 sajtova na .rs i .srb domenima i to je otprilike 1,3 miliona stranica koje pripadaju tim sajtovima.
"I rezultati pretrage ne zavisi od toga da li ste kucali ćirilicom ili latinicom, jer Durbin ravnopravno tretira oba pisma, a rezultati pretrage zavise samo od vrednosti sadržaja sajta u odnosu na tekst pretrage", navodi Ilić.
"Takođe, rezultati se prikazuju na ćirilici kao dodatni vid podsticanja upotrebe ćirilice. I sam interfejs, znači ta osnovna forma gde se unosi pretraga i ostale stranice, napisane su na ćirilici", ističe Ilić.
Upozorava i da je nalet latinice je veliki, odnosno da se latinica mnogo više koristi.
"Što se tiče tehnologije, tehnologija upravo sada ide na ruku da se ćirilica koristi i čak ćirilica je uprkos uvreženom mišljenju, pismo izuzetno pogodno za internet pretragu, čak bolja od latinice i to po nekoliko parametara, jer je ćirilica jednoznačna, znači jedan glas jedno slovo, nemamo recimo kombinacija dva znaka da bi imali glas", objašnjava tvorac ćiriličkog pretraživača.
Što se statistike tiče, trenutno deset odsto sajtova na srpskom internetu koriste ćirilicu većinski.
"Za razliku od 90-ih i 2000-ih godina, sada su kroz standard sva pisma ovoga sveta izjednačena sa latinicom i ne postoji nikakva tehnološka potreba da se ćirilica ne koristi", ističe Ilić.
Zahvaljujući tome što je Vuk Stefanović Karadžić zamislio i koncipirao pismo po fonetskom principu – znači jedan glas, jedno slovo – on je time, možda i ne sluteći u ono vreme, a to je bio devetnaesti vek, napravio pismo koje je baš pogodno za internet pretragu.
