Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež i direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović potpisali su danas Sporazum o saradnji u oblasti digitalne transformacije i razvoja nacionalnog LLM modela veštačke inteligencije.
Pravljenje velikog jezičkog AI modela za srpski jezik predstavlja važan korak ka jačanju digitalnog i IT suvereniteta Srbije, istakao je nakon potpisivanja Jovanović, i dodao da će LLM model biti osnov za širu i efikasniju primenu veštačke inteligencije u javnom i privatnom sektoru u Srbiji.
Predsednik PKS Marko Čadež naglasio je da je razvoj suverenog veštačko-inteligentnog AI modela na srpskom jeziku preduslov za njegovu pouzdanu i široku primenu u privredi.
„Postojeći globalni modeli nemaju dovoljno znanja o domaćem jeziku, pravnom okviru i osetljivim oblastima poput zdravstva i ugovornog prava. Danas se u Srbiji uglavnom koriste prevedeni AI modeli koji su trenirani na stranim jezicima i sistemima, zbog čega ne mogu u potpunosti da odgovore na potrebe domaćih kompanija.Bez sopstvenog jezičkog modela ne možete se 100 odsto osloniti na AI u svakodnevnom poslovanju", rekao je Čadež.
Dodao je da Srbija ima priliku da razvije jedinstveni model koji bi, osim na domaće tržište mogao da se primenjuje i u regionu obzirom na sličnost jezika. Istakao i da Srbija već ima potrebnu infrastrukturu za ovakav poduhvat, podsećajući na superkompjuter u Kragujevcu, kao i projekte prikupljanja i čišćenja podataka koji se realizuju u saradnji sa UNDP-om.
Prema Čadežovim rečima intenzivno treniranje modela moglo bi da traje oko šest meseci, a prve konkretne rezultate vezano za ovaj jezički model možemo da očekujemo u periodu do godinu dana.
„Namera je da se napravi otvoren model koji je dostupan svima, pre svega na taj način da može privreda da koristi ovaj model, ali da mogu jednostavno i svi ostali učesnici koji pružaju AI alate da otvoreno imaju pristup u ovom modelu i za sve što je potrebno na ovom tržištu, a govorim ne samo o Srbiji“, zaključio je Čadež.
Pitanje i suvereniteta
Ali za pravljenje lokalnog LLM modela ima još dobrih razloga, a jedan veliki je istakao Jovanović.
„Veliki jezički model na srpskom jeziku pravimo zato što on predstavlja digitalni i AI suverenitet jedne države. On nam omogućava da ne zavisimo od stranih sistema za razvoj veštačke inteligencije i da razvoj veštačke inteligencije baziramo na našim domaćim sistemima. Razvoj ovog modela nam omogućava da podaci ostanu u našoj zemlji, da naš jezik ostaje u našoj zemlji, i da imamo kontrolu nad razvojem veštačke inteligencije", rekao je on.
Podsetio je da je Srbija, prema indeksu Svetske banke o zrelosti razvoja infrastrukture i digitalne javne uprave, zauzela drugo mesto u Evropi, odmah iza Estonije i šesto mesto u svetu, kao i da je prema Oksfordskom indeksu spremnosti zemlje za primenu veštačke inteligencije napredovala za 18 mesta i svrstala se među 20 najspremnijih ekonomija sveta.
Prema njegovim rečima, veliki jezički model na srpskom jeziku omogućiće da podaci i jezik ostanu u zemlji, da se očuvaju svi dijalekti i izgovori srpskog jezika, kao i da država zadrži kontrolu nad razvojem i primenom veštačke inteligencije, što je važno i sa aspekta nacionalne bezbednosti.
„Srpski jezički model je bitno da napravimo, zato što zahvaljujući tome možemo da u tom digitalnom svetu, da u svetu veštačke inteligencije zadržimo sve dijalekte, šumadijsko-vojvođanski, istočno-hercegovački, zetsko-raški, kosovsko-resavski, prizrensko-timočki, da zadržimo sve izgovore koji postoje u srpskom jeziku, misleći na ekavski i jekavski“, rekao je Jovanović.
On je naglasio da će razvoj srpskog jezičkog modela doprineti efikasnijoj javnoj upravi, smanjenju administrativnih procedura i većoj dostupnosti usluga građanima i privredi, kao i njegovoj upotrebi u obrazovanju, zdravstvu, pravosuđu i ekonomiji.
„Zato je PKS tu jer je okrenuta ka privredi. Primenom veštačke inteligencije omogućavaju se manji troškovi za kompanije, veću konkurentnost i više bavljenje preduzetništvom“, rekao je Jovanović.
Prema njegovim rečima, srpski jezički model je bitan i zbog kulturnog identiteta, jer ima taj identitetski značaj i omogućava da srpski jezik ostaje, da živi u budućnosti i da ne ostane samo u prošlosti.
„Ako je štampanje knjiga značilo u 19. veku za srpski jezik, onda u 21. veku, u veku veštačke inteligencije, izgradnja srpskog jezičkog modela, to znači. Jednom rečju, želimo da budemo digitalna, suverena država“, naglasio je direktor Kancelarije za IT i eUpravu.
Jovanović je precizirao da se drugi deo ovog sporazuma odnosi na zajednički nastup Srbije na stranim tržištima, pre svega u Africi, Centralnoj Aziji i Južnoj Americi, kroz izvoz domaćih rešenja u oblasti digitalizacije i elektronske uprave.
Kako je istakao kapaciteti i međunarodni kontakti PKS biće ključni kanal za plasiranje rešenja koje imamo u digitalnoj transformacijiu prijateljske zemlje.
On je pozvao i druge institucije, uključujući biblioteke, medijske kuće i naučne institute, da se priključe izgradnji velikog srpskog jezičkog modela, ističući da je potpisani sporazum prvi korak ka široj nacionalnoj inicijativi u oblasti veštačke inteligencije i digitalne transformacije.
Jovanović je najavio da Srbiju očekuje nabavka trećeg superkompjutera, ali i nabavke jednog velikog sistema koji se zove Mistral, koji je francuski sistem i koji će doći ovde u Srbiju do kraja godine i na kome ćemo razvijati i srpski jezični model.
„Kako vreme prolazi i kako značaj veštačke inteligencije postaje sve veći, mi ćemo gledati da i kapacitete superkompjutera, pa i ovog srpskog jezičkog modela, dajemo po povlaštenim cenama, možda čak i besplatno našoj privredi jer je to način da postaknemo dalje rast privrede. Ako im damo besplatan pristup i superkompjuterima i alatima, pre svega srpskom jezičkom modelu oni će zahvaljujući tome mogli da postižu bolje rezultate, a to će se višestruko vratiti Srbiji“, kazao je Jovanović.
