Praksa otvaranja bolovanja putem telefonskog poziva lekaru, koja je u Nemačkoj sprovođena kako bi se rasteretile ordinacije, biće u potpunosti ukinuta i taj plan koalicione vlade je izazvao brojne negativne reakcije čak i iz redova same vlasti.
Crno-crvena koalicija u Nemačkoj (CDU/CSU-SDP) planira da uvede drastične izmene u sistem privremene nesposobnosti za rad, koje će iz temelja promeniti svakodnevicu miliona zaposlenih. Prema novom vladinom predlogu, takozvani “žuti karton”, odnosno lekarska potvrda o bolovanju, ubuduće će postati obavezna već od prvog dana izbivanja s posla.
Istovremeno, praksa otvaranja bolovanja putem telefonskog poziva lekaru, koja je uvedena kako bi se rasteretile ordinacije, biće u potpunosti ukinuta, piše Fenix-magazin.de.
Nemački savezni kancelar Fridrih Merc (CDU) lično brani ovaj oštar korak, ističući kako je primarni cilj ove reforme smanjenje ukupne stope bolovanja i sprečavanje zloupotrebe sistema bolovanja.
Međutim, najnoviji službeni podaci Krovnog saveza operativnih zdravstvenih osiguranja (BKK) u potpunosti dovode u pitanje opravdanost ovakvog poteza. Financijska analiza koju je provela organizacija BKK pokazuje da stvarni gubici teški milijarde evra uopšte ne nastaju zbog kratkotrajnih izbivanja radnika s posla (poput prehlade od dan ili dva), već zbog dugotrajnih i teških oboljenja.
„Glavni pokretači rasta troškova su dugotrajni izostanci s posla, najčešće uzrokovani bolestima mišićno-koštanog sustava te teškim psihičkim poremećajima”, upozorava članica uprave BKK-a Ane-Katrin Klem.
Lek za pogrešnu bolest
Ova je problematika najvidljivija u sektoru isplate naknada za bolovanje (Krankengeld), koja se u Nemačkoj počinje da isplaćuje tek od 43. dana neprekidne bolesti. Taj segment zdravstvena osiguranja sada košta astronomskih 21,6 milijardi evra godišnje.
Više od četvrtine svih zabeleženih dana bolovanja u prethodnom razdoblju otpada upravo na dugotrajne naknade, dok je broj dana provedenih na dugom bolovanju u poslednjih deset godina skočio za čak 24,4%.
Psihičke bolesti, pritom, čine tek 5,4% svih otvorenih bolovanja, ali u proseku traju duže od pet nedelja. S druge strane, respiratorne infekcije jesu najčešći razlog izostanka, ali zbog kratkog trajanja financijski gotovo uopće ne opterećuju sistem.
Zbog ovih najava raste talas nezadovoljstva i otpora čak i unutar same vladajuće stranke CDU. Denis Ratke, predsednik uticajnog radničkog krila stranke (CDA), javno je uputio oštro upozorenje vođstvu Vlade, naglasivši kako se bolesne radnike nesme unapred stavljati pod opšti veo sumnje.
„Nikako se ne sme stvoriti opšti dojam u javnosti da su naši radnici leni”, izjavio je Ratke tokom gostovanja u jutarnjem programu televizije ZDF.
Kontraefekat mera
Sindikalni čelnici i zastupnici strahuju da bi ova mera mogla da izazove potpuno suprotan učinak od onoga koji kancelar Merc priželjkuje.
Ratke ističe kako mu se svakodnevno javljaju zabrinuti poslodavci i zaposleni koji upozoravaju na logičan scenarij: radnik koji bi zbog lakše prehlade inače ostao kod kuće samo jedan dan, sada će biti prisiljen da ode u prepunu lekarsku ordinaciju. Tamo će mu lekar, umesto za jedan dan, automatski otvoriti bolovanje u trajanju od tri do pet dana, što će u konačnici drastično povećati ukupan broj bolovanja u nemačkoj ekonomiji.
Slične tonove opreza iznosi i šef poslaničke grupe CSU-a Aleksander Hofman, koji apeluje da se novi zakon, uprkos želji za strožom kontrolom, na kraju uobliči na “maksimalno fleksibilan i praktičan način”.
Poručio je kako mora da sed nađi kompromisno rešenje jer “niko ne bi trebao s visokom temperaturom i groznicom biti prisiljen stajati u redovima ispred lekarskih vrata samo zbog obične potvrde”.
