"Više ne možemo da prihvatamo izuzetno visok nivo bolovanja u našim kompanijama. Ukidamo mogućnost otvaranja bolovanja telefonom i uvodimo obavezu dostavljanja lekarskog uverenja već od prvog dana bolesti. Znamo da je ovo teška odluka. Ali više ne možemo da priuštimo konkurentski hendikep koji nastaje zbog dugotrajnih odsustava sa posla."
Ovom porukom nemački kancelar Fridrih Merc otvorio je jednu od najosetljivijih ekonomskih i socijalnih tema u zemlji. Njegova izjava nije bila usputna opaska, već deo predstavljanja paketa ekonomskih i radnih reformi kojima vlada želi da poveća konkurentnost najveće evropske ekonomije.
Dok su prethodnih godina u fokusu bili inflacija, rast cena energije i usporavanje industrije, sada se u centru pažnje našlo nešto što je donedavno uglavnom bilo pitanje zdravstvene politike - bolovanje zaposlenih. Merc smatra da Nemačka više ne može da ignoriše činjenicu da zaposleni provode sve više dana odsutni sa posla, dok kompanije istovremeno beleže pad produktivnosti i rast troškova. Zato vlada najavljuje ukidanje telefonskog otvaranja bolovanja i uvođenje obaveze da zaposleni već prvog dana bolesti dostavi lekarsku potvrdu.
Germany's Chancellor Merz:
— Clash Report (@clashreport) July 2, 2026
We can no longer accept the extraordinarily high levels of sick leave in our companies.
We are abolishing sick leave by telephone and introducing the requirement to submit a medical certificate from the very first day of illness.
We know this is a… pic.twitter.com/xP0cQWwEU5
U Srbiji zbog bolovanja zatvarani i čitavi pogoni
Ni Srbija nije imuna na zloupotrebu bolovanja, što predstavlјa ozbilјan problem za poslodavce i državu jer ugrožava postojeće investicije i otežava nova ulaganja, na šta su još prošle godine ukazivali u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Naime, prema anketi PKS, u 133 kompanije proveravano je korišćenje prava zaposlenih na bolovanje, kako bi se razmotrilo pokretanje vanrednog nadzora, opravdanost odsustava sa posla i usklađenost sa važećim propisima. Najveći procenat odsustava sa rada zabeležen je u januaru i julu, a najviše podataka stiglo je iz Vojvodine, Šumadije, kao i iz Zapadne, Južne i Istočne Srbije.
Po delatnostima, najzastuplјenije su metalska i elektroindustrija, tekstilna, bilјno-prehrambena, šumarstvo i komunalne službe. U pojedinim kompanijama zloupotrebe bolovanja dostigle su takav nivo da su, tokom letnjih meseci, bili primorani da obustave rad u pogonima.
Srpska privreda rešenje ovog problema vidi, s jedne strane, u skraćenju perioda u kojem je poslodavac obavezan da isplati naknadu za bolovanje, a s druge strane, u efikasnijim mehanizmima provere privremene sprečenosti za rad, doslednijem uvažavanju propisanih medicinskih standarda za određivanje bolovanja i doslednoj primeni zakona u pogledu kaznene politike.
PKS je na temu problema s bolovanjima organizovao niz seminara, a na jednom od njih je bilo reči o tome da li su odsustva zaposlenih indikator zdravlja zaposlenih ili zdravlja organizacije.
Bolovanja kao pitanje konkurentnosti
Nova nemačka vlada ovu temu ne predstavlja kao pitanje discipline zaposlenih, već kao jedan od faktora koji utiču na međunarodnu konkurentnost zemlje.
Merc je više puta istakao da je Nemačka poslednjih godina izgubila deo svoje ekonomske snage u odnosu na Sjedinjene Američke Države i azijske privrede, a da je rast broja dana provedenih na bolovanju jedan od razloga zbog kojih kompanije teže održavaju produktivnost.
Prema izveštaju nemačke vlade, koji prenosi Bild, svaki zaposleni u Nemačkoj tokom 2024. godine bio je odsutan sa posla u proseku 20,8 dana. To je gotovo četiri dana više nego 2020. godine.
Na nivou cele zemlje to znači čak 881,5 miliona dana bolovanja tokom samo jedne godine.
Račun koji privreda više ne želi da plaća
Iza ovih brojki kriju se ogromni finansijski troškovi. Prema podacima nemačke vlade, proizvodni gubici izazvani odsustvom zaposlenih dostigli su prošle godine 134 milijarde evra, dok su troškovi naknada zarada tokom bolovanja porasli na 72,3 milijarde evra.
Ukupno, bolovanja su nemačku privredu koštala više od 200 milijardi evra. Posebno zabrinjava činjenica da troškovi nastavljaju da rastu. Još 2020. godine proizvodni gubici procenjivani su na 87 milijardi evra, što znači da su za svega nekoliko godina povećani za gotovo 50 milijardi.
Istovremeno, izdaci za isplatu zarada zaposlenima na bolovanju porasli su za više od 15 milijardi evra, odnosno za 26,4 procenta.
Prema podacima iz vladinog izveštaja, svaki izgubljeni radni dan poslodavce je prošle godine koštao prosečno 152 evra, što je 28 evra više nego pre pet godina.
Za zemlju čija se ekonomija već suočava sa slabijim industrijskim rastom, manjkom radne snage i rastućom međunarodnom konkurencijom, ovakvi troškovi postali su ozbiljno pitanje ekonomske politike.
Šta se zapravo menja?
U središtu cele rasprave nalazi se takozvana "telefonische Krankschreibung", odnosno mogućnost da zaposleni dobije potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad bez odlaska u ordinaciju.
Ova praksa uvedena je tokom pandemije virusa korona kako bi se smanjili kontakti među pacijentima i rasteretile zdravstvene ustanove. Od decembra 2023. godine postala je trajno pravilo za lakše bolesti poput prehlade, gripa ili blažih virusnih infekcija.
Pravila su relativno stroga. Telefonsko bolovanje moguće je samo ako je pacijent već registrovan kod izabranog lekara, odnosno ako je u toj ordinaciji lečen u prethodne dve godine.
Lekar tokom telefonskog razgovora procenjuje simptome i može da izda bolovanje u trajanju do pet kalendarskih dana. Takvo bolovanje ne može ponovo da se produži telefonom. Za nastavak odsustva zaposleni mora lično da dođe na pregled.
Ipak, vlada smatra da je upravo ovaj sistem otvorio prostor za zloupotrebe i da predstavlja jedan od razloga povećanog broja bolovanja. Zbog toga se razmatra njegovo potpuno ukidanje ili značajno ograničavanje.
Gde je problem najveći?
Analiza zdravstvenog osiguranja AOK pokazuje da bolovanja nisu podjednako raspoređena među delatnostima. Najviše dana odsustva beleže zdravstvena i socijalna zaštita, metalna industrija, javna uprava i trgovina. Sa druge strane, finansijski sektor i ugostiteljstvo imaju znatno niže stope bolovanja.
Kada se analiziraju uzroci odsustva, najčešći su problemi sa mišićno-koštanim sistemom, pre svega bolovi u leđima, koji čine 19,4 procenta svih bolovanja. Slede bolesti disajnih organa sa učešćem od 18,1 procenat, dok su psihički poremećaji i problemi mentalnog zdravlja odgovorni za 16,7 procenata odsustava.
Ovi podaci pokazuju da se iza statistike ne kriju samo sezonske infekcije, već i dugoročni zdravstveni problemi povezani sa starenjem stanovništva, uslovima rada i sve izraženijim mentalnim opterećenjem zaposlenih.
Poslodavci podržavaju stroža pravila
Privredna udruženja uglavnom podržavaju nameru vlade. Generalni direktor Nemačke federacije trgovaca na malo Štefan Gent upozorio je da visok nivo bolovanja predstavlja dodatni teret za kompanije u trenutku kada se privreda već suočava sa usporavanjem rasta.
On smatra da praksa izdavanja potvrda telefonom doprinosi rastu broja odsustava i pozvao je na njeno ukidanje. Poslodavci ocenjuju da cilj nije ograničavanje prava zaposlenih, već sprečavanje zloupotreba sistema i vraćanje poverenja u institut bolovanja.
Sindikati i lekari upozoravaju na posledice
S druge strane, sindikati i deo medicinske struke oštro kritikuju najavljene promene.
Kako je objavio Gardijan, predsednica Nemačke konfederacije sindikata Jasmin Fahimi ocenila je da vlada neopravdano stavlja sve zaposlene pod sumnju i da se stvara utisak kako radnici masovno zloupotrebljavaju pravo na bolovanje. Lekarska udruženja upozoravaju da ukidanje telefonskog bolovanja neće rešiti problem, ali će povećati broj dolazaka u ordinacije, dodatno opteretiti zdravstveni sistem i povećati rizik od širenja zaraznih bolesti među pacijentima koji bi zbog administrativnih razloga morali da dolaze na pregled.
Rasprava koja se trenutno vodi u Nemačkoj prevazilazi pitanje načina izdavanja lekarskih potvrda. Suština spora jeste kako pronaći ravnotežu između zaštite prava zaposlenih i potrebe da privreda ostane konkurentna u vreme usporenog ekonomskog rasta.
Za vladu Fridriha Merca visoka stopa bolovanja predstavlja pokazatelj da postojeći sistem više nije održiv. Za sindikate je to pokušaj da se odgovornost za strukturne probleme nemačke ekonomije prebaci na zaposlene. Ishod ove debate mogao bi da ima mnogo širi značaj od samih pravila o bolovanju.
