Kada se govori o globalnoj energetskoj tranziciji, jedno od imena koje se sve češće nalazi među najuticajnijim liderima industrije jeste Žang Čuanvej (Zhang Chuanwei). Osnivač i predsednik kompanije Ming Yang Smart Energy, jednog od vodećih svetskih proizvođača vetroturbina, više od tri decenije gradi karijeru na ideji da će tehnološke inovacije, a ne fosilna goriva, oblikovati energetsku budućnost sveta.
Rođen 1962. godine u Kini, Žang je preduzetnički put započeo početkom devedesetih osnivanjem kompanije za proizvodnju elektroenergetske opreme. Godine 2006. osnovao je Ming Yang Wind Power, iz koje je nastala današnja kompanija Ming Yang Smart Energy. Pod njegovim rukovodstvom kompanija je izrasla u jednog od globalnih lidera u oblasti obnovljivih izvora energije, poznatog po razvoju najvećih svetskih vetroturbina za ofšor vetroelektrane, ali i projektima u oblasti solarne energije, skladištenja energije i zelenog vodonika.
Njegova poslovna filozofija može se sažeti u jednoj rečenici koju često ponavlja:
"Suština fosilne energije je eksploatacija resursa, dok je suština nove energije proizvodnja. Tehnološke inovacije su njen temelj i izvor snage.“
Upravo je ta ideja bila okosnica njegovog obraćanja na Horizons Forumu u Beogradu, gde je predstavio viziju sveta u kojem će čista energija biti dostupna svima, a tehnološki razvoj biti pokretač ekonomskog rasta.
Govoreći o klimatskim promenama, Žang je istakao da nova energija danas ima mnogo širu misiju od proizvodnje električne energije.
"Klimatske promene i globalno zagrevanje zahtevaju novu energetsku revoluciju. Kina intenzivno razvija energiju vetra i Sunca ne samo zbog sebe, već kako bi doprinos dala čitavoj planeti“, poručio je.
Prema njegovim rečima, najveći izazov više nije samo proizvodnja energije, već njena bezbednost, dostupnost i cena. Zato smatra da su inovacije ključ za stvaranje energetskog sistema koji će biti istovremeno održiv i ekonomski isplativ.
Posebno je ukazao na ogroman potencijal zemalja u razvoju. Ocenio je da će Afrika i Južna Amerika do 2035. godine postati među najdinamičnijim tržištima obnovljivih izvora energije, dok će sever Afrike imati značajnu ulogu u razvoju vetroparkova. Istovremeno, Azija će, kako smatra, predvoditi razvoj ofšor i plutajućih vetroelektrana, koje predstavljaju novu generaciju proizvodnje električne energije.
Jedna od najzanimljivijih poruka njegovog govora odnosila se na budućnost koja prevazilazi današnje okvire energetike.
"Nećemo koristiti samo energiju sa Zemlje. Kina već razvija tehnologije koje će omogućiti korišćenje energije iz svemira. Do 2035. godine cilj je da sve energetske sisteme povežemo u jedinstvenu mrežu“, rekao je Žang.
On smatra da će najveći iskorak doneti povezivanje obnovljivih izvora energije sa veštačkom inteligencijom. Kombinacija energije vetra, solarne energije i AI tehnologija, prema njegovim rečima, omogućiće maksimalnu efikasnost proizvodnje i potrošnje električne energije.
Kao primer naveo je Kinu, gde je, zahvaljujući ubrzanom razvoju obnovljivih izvora, već došlo do značajnog smanjenja troškova proizvodnje električne energije.
Govoreći o Srbiji, ocenio je da zemlja ima značajan potencijal za razvoj energije vetra i proizvodnju zelenog vodonika. Smatra da bi vetroelektrane u budućnosti mogle da zamene deo proizvodnje iz termoelektrana, čime bi Srbija postepeno povećavala energetsku nezavisnost.
Prema njegovoj proceni, razvoj obnovljivih izvora mogao bi do 2035. godine da smanji troškove električne energije za oko 35 odsto, dok bi se vremenom smanjivale i cene prirodnog gasa. Međutim, naglasio je da nijedna tehnologija sama neće biti dovoljna.
"Do 2035. godine nećemo govoriti o jednoj tehnologiji, već o potpuno novom sistemu čiste energije u kojem će vetar, Sunce, vodonik, nuklearna energija i nove tehnologije raditi zajedno“, poručio je.
Jednako važnim smatra i međunarodnu saradnju. Po njegovom mišljenju, bogatije zemlje treba da pomognu siromašnijim kroz razmenu tehnologije, finansiranje i zajedničke projekte, jer energetska tranzicija može biti uspešna samo ako bude globalna.
Na kraju svog obraćanja poslao je poruku koja prevazilazi energetiku.
"Ljudska civilizacija treba da bude protiv rata. Kroz trgovinu, nauku, tehnologiju i finansijsku saradnju možemo podići novu energetiku na viši nivo. Samo u uslovima mira energetska transformacija može da se odvija punim tempom.“
Takva poruka u potpunosti odgovara filozofiji po kojoj je Žang Čuanvej postao jedan od najuticajnijih ljudi u svetskoj industriji obnovljivih izvora energije – da budućnost neće pripadati onima koji raspolažu najvećim zalihama fosilnih goriva, već onima koji razvijaju najbolje tehnologije i spremni su da ih dele kroz međunarodnu saradnju.
