Izdavanje dozvola za projekte obnovljivih izvora energije je blokirano zbog velike ponude a slabe tehničke mogućnosti da postojeća mreža primi toliko subjekata pa su nadležni u državi rešili da problem razreše – promenom zakona.
Razvoj i primena projekata obnovljivih izvora energije treba da bude brže, transparentnije i predvidivije. Potrebno je i prostorno-energetsko mapiranje područja pogodnih za razvoj obnovljivih izvora energije, uz mogućnost određivanja zona ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije. Ovo su neke od stavki koje će biti predmet izmena i dopuna Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije na čijem je radu započelo Ministarstvo rudarstva i energetike, piše Forbs Srbija.
Pored samog obaveštenja da je počela izrada nacrta sa izmenama i dopunama, na sajtu e-konsultacije, dostupan je i dokument sa polaznim osnovama. U tom dokumentu navedeno je šta će sve biti predmet izmena i dopuna. Dat je i prikaz problema koje je potrebno rešiti u oblasti obnovljivih izvora energije.
Srbija je ovog meseca Svetski dan vetra (15. jun) dočekala sa operativnim kapacitetom od 824 MW energije iz vetra, raspoređenih u 13 vetroelektrana ali i sa novim regulatornim okolnostima koje usporavaju razvoj projekata, objavilo je tada Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije (OIE Srbija).
U izgradnji je više od 200 MW vetroparkova u vlasništvu članova OIE Srbija – Crni Vrh i Jasikovo – čime se Srbija približava 1 GW čiste energije dobijene iz snage vetra. Od postojećih 824,2 MW, najveći deo od 789,96 MW priključen je na prenosni sistem kojim upravlja Elektromreža Srbije (EMS), dok je 34,32 MW integrisano u distributivni sistem.
U postupku priključenja EMS-a trenutno se nalazi 35 projekata sa ukupno odobrenom snagom od 5.767,75 MW. Međutim, nedavne izmene Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, unose neizvesnost u razvoj sektora.
Usvojenim izmenama, kako podseća OIE Srbija, izrada novih studija priključenja za projekte iz varijabilnih obnovljivih izvora (vetra i sunca) odlaže se do poslednjeg kvartala 2029. godine. Ova mera donosi privremeno usporavanje i postavlja pitanje dinamike razvoja za projekte koji tek treba da uđu u proceduru.
Na distributivnoj mreži je i 195,3 MW solarnih elektrana, dok instalisana snaga prozjumera iznosi 130,9 MW.
Takođe, početkom meseca više od 60 elektrana je izgubilo status povlašćenog proizvođača električne energije od 2022. godine. Nakon isteka fid-in tarifa, pojedini projekti prestali sa radom, dok su drugi opstali, uprkos tržišnim izazovima,l saopšteno je iz OIE Srbija.
Kako je navedeno, status povlašćenog proizvođača trajao je 12 godina, a velikom broju pionirskih OIE projekata taj status istekao je nedavno. Nakon donošenja Uredbe o fid-in tarifama 2009. godine, navode iz udruženja, kompanije u Srbiji prvi put su dobile mogućnost da električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora, prodaju po garantovanim, povlašćenim cenama.
Njihova ukupna instalisana snaga prelazi 36 megavata, što predstavlja značajno finansijsko rasterećenje za Elektroprivredu Srbije, budući da se energija ovih postrojenja više ne otkupljuje po garantovanim cenama.
Među elektranama koje su izgubile status povlašćenog proizvođača najviše je malih hidroelektrana, ukupno 28 sa zbirnom instalisanom snagom oko 23 MW. Slede 27 solarnih elektrana sa instalisanom snagom od 3,6 MW.
Prema Energetskom bilansu koji je Vlada usvojila za 2026. godinu, predviđena je izgradnja 180 MW novih vetroelektrana, kao i 56,7 MW solarnih kapaciteta, što ukupno čini gotovo 237 MW dodatnih kapaciteta.
U istom dokumentu navodi se da se u 2026. godini očekuje rast proizvodnje električne energije od 5%, na ukupno 39.299 GWh, uz istovremeno smanjenje uvoza struje za 14%, kao i blagi rast izvoza.
Šta se menja u Zakonu?
Brže izdavanje dozvola
U dokumentu se, između ostalog, navodi da je posebno uočena potreba da se uredi brže, transparentnije i predvidivije izdavanje dozvola za projekte obnovljivih izvora energije, uključujući izgradnju, revitalizaciju, priključenje na mrežu i početak rada postrojenja.
„U praksi postoji i potreba za boljom koordinacijom nadležnih organa, jasnijim rokovima, uspostavljanjem kontaktnih tačaka i većom dostupnošću informacija investitorima, građanima i lokalnim samoupravama“.
Pa se tako navodi da će se kroz izmene i dopune urediti uspostavljanje jedne ili više kontaktnih tačaka koje će podnosioce zahteva voditi kroz postupak izdavanja dozvola.
Mapiranje područja i određivanje zona
U dokumentu Ministarstva piše i da je potrebno da se uredi prostorno-energetsko mapiranje područja pogodnih za razvoj obnovljivih izvora enegije, kao i mogućnost određivanja zona ubraznog razvoja obnovljivih izvora.
Takvo rešenje, između ostalog, omogućiće usmeravanje projekata ka područjima koja su pogodna za razvoj obnovljivih izvora.
Mapiranje bi se radilo uz puno poštovanje propisa kojima se uređuju planiranje i izgradnja, zaštita životne sredine, zaštita prirode, zaštita voda, ekološka mreža i učešće javnosti, piše u polaznim osnovama.
„Ovo je važno kako bi se projekti usmeravali ka područjima u kojima se, na osnovu planskih dokumenata i stručnih podloga, ne očekuju značajni negativni uticaji na životnu sredinu“.
Između ostalog potrebno je da se omogući njihova primena ne samo za električnu energiju već i za druge vidove energije iz obnovljivih izvora. Uključujući gasove iz obnovljivih izvora, biometan, vodonik, kao i energiju za grejanje i hlađenje.
Cilj toga je da se pruži pouzdanije dokazivanje porekla energije i veća transparentnost za krajnje kupce.
„Garancije porekla treba da budu tačne, pouzdane, elektronski vođene, zaštićene od zloupotrebe i usklađene sa relevantnim standardima“.
Položaj kupaca proizvođača
Izmenama zakona o obnovljivim izvorima se planira unapređenje položaja kupaca-proizvođača, uključujući njihovo pravo da proizvode električnu energiju za sopstvenu potrošnju, skladište sopstveno proizvedenu električnu energiju, koriste viškove u režimu neto obračuna ili ih prodaju na tržištu.
Urediće se i uslovi za zajedničko delovanje udruženih kupaca-proizvođača u istoj zgradi i uloga trećih lica u vlasništvu, upravljanju, ugradnji i održavanju proizvodnih objekata i uređaja za skladištenje.
Sektor grejanja i hlađenja
Poseban izazovi su, kako se navodi u dokumentu, povećanje udela OIE u sektoru grejanja i hlađenja i stvaranje uslova za integraciju gasova iz obnovljivih izvora energije u sisteme prirodnog gasa.
Zbog toga je, navodi Ministarstvo, potrebno da se „preciznije“ urede obaveze, mere, izveštavanje i uslovi pristupa infrastrukturi.
U sektoru grejanja i hlađenja, zakon će obezbediti osnov za utvrđivanje, a potom i praćenje mera kojima se povećava udeo energije iz obnovljivih izvora, uključujući korišćenje otpadne toplote i rashladne energije, primenu visokoefikasnih tehnologija, toplotnih pumpi, efikasnih sistema daljinskog grejanja i hlađenja.
Usklađivanje sa direktivama EU
Važeći Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije uspostavio je osnovni normativni okvir za podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Uvedene su aukcije, status kupca-proizvođača, garancije porekla i rad zajednica obnovljivih izvora energije. Međutim, tokom primene zakona javila se potreba za njegovim daljim unapređenjem, navodi Ministarstvo.
Potrebno je da se zakon potpuno uskladi sa Direktivom Evropske unije koja se odnosi na promociju korišćenja energije iz obnovljivih izvora – odnosno RED II direktivom. Usklađivanje je potrebno u delu garancije porekla, kupaca-proizvođača, zajednice obnovljivih izvora energije i sektora grejanja i hlađenja.
Srpski zakon je potrebno i da se uskladi sa delovima RED III direktive EU, koji se odnose na ubrzanje razvoja obnovljivih izvora energije, postupke izdavanja dozvola, prostorno planiranje.
Cilj izmena i dopuna zakona je da se unapredi pravni okvir za povećanje udela energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije.
Obnovljivi izvori energije predstavljaju jedan od ključnih instrumenata za obezbeđivanje energetske sigurnosti, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, zaštitu životne sredine i sprovođenje energetske tranzicije Srbije, navodi Ministarstvo.
Izmenama ovog zakona urediće se rokovi za izdavanje dozvola za projekte u zonama ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije, kao i za projekte van tih zona.
U planu su i posebna pravila za revitalizaciju postojećih postrojenja, solarne elektrane na postojećim i izgrađenim objektima, mala postrojenja i toplotne pumpe.
Plan je i da sistem aukcija bude usklađen sa potrebama stabilnosti elektroenergetskog sistema, troškovima integracije u sistem i tržišnim signalima cena.
Javnost je pozvana da dostavi pisane predloge i sugestije u vezi sa oblastima koje će biti predmet izmena i dopuna Zakona.
Svoje komentare, zainteresovani mogu da dostave do 7. jula na adresu elektronske pošte – oie@mre.gov.rs.
