Na prvi pogled, niko ne bi trebalo da ima išta protiv da se u svetu željnog što više struje izgradi najveći energetsko postrojenje na istoku Balkana, ali stvari nisu tako jednostavne.
Izgradnja reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3, strateškog projekta države Srbije i njene kompanije Elektroprivreda Srbije (EPS) a od velikog regionalnog značaja, ponovo se ovih dana našao u žiži pažnje srpskih i medija u komšiluku.
U fokusu su zbog toga što je jedna strana ambasada, Sjedinjenih Američkih Država, raspisala javni poziv tehničkim i finansijskim kompanijama da "iskažu interes“ za učešće u realizaciji srpskog projekta.
Poziv je raspisan na osnovu Sporazuma o strateškoj saradnju u oblasti energetike dveju vlada, koji je odobrila Skupština Srbije u proleće 2025. godine, važi za američke firme i one bi trebalo da se jave do 25 juna. Istim sporazumom, američka građevinska kompanija Behtel (Bechtel) ovlašćena je da izradi tehničku dokumentaciju za projekat.
Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dušan Živković izjavio je danas da projekat Đerdap III, za koji je su SAD raspisale tender za iskazivanje interesa za učešće u izgradnji, treba da odgovori na više zahteva istovremeno, od dekarbonizacije i razvoja obnovljivih izvora do stabilnosti elektroenergetskog sistema.
"Upravo ovaj projekat treba da nadomesti sve ove navedene aktivnosti i da doprinese da se u narednom periodu, posebno kroz razvoj obnovljivih izvora električne energije i sigurnost kada je u pitanju balansiranje na regionalnom nivou, obezbedi dodatna stabilnost sistema", rekao je Živković za RTS.
Rumuni tihi
Ovaj poziv dolazi pomalo kao iznenađenje, možda otuda i izostanak reakcije Vlade u Bukureštu, iako je Rumunija praktično neizostavni deo realizacije projekta.
Za razliku od projekta Đerdap I i Đerdap II, ili Iron gate I i Iron gate II, kako se međunarodno zovu, koji su dve zemlje gradile zajednički i njihovi su suvlasnici, Đerdap 3 je bitno različit.
Prvo, a možda i najbitnije, radi se o reverzibilnoj hidroelektani, što znači da može da proizvodi ali i da skladišti energiju i koristi je kada je potrebno/poželjno/profitabilno. Ovo drugo je presudno u današnje vreme, kada je sve veća količina struje potreba da se zadovolji „zelena agenda“ i e-mobilnost, ali i kada veliki kapaciteti obnovljivih izvora energije prave „haos“ u postojećim prenosnim i distributivnim sistemima električne energije. Kada jako greje sunce ili duva vetar, sistemi su zagušeni energijom a cena joj na tržišu pada „u minus“. A kada sunca i vetra nema, u sistemu nedostaje struje, pa moraju da se „pale“ neki drugi kapaciteti. U obe varijante, neko u sistemu sve to mora da „pegla“, i sa strane snage i napona i sa stane ponude.
Tu su RHE odlične, jer mogu da uskoče u sistem po potrebi, povuku akumuliranu vodu iz rezervoara/jezera i brzo je pretoče u struju. S druge strane, kada ima viška „zelene“ jeftine (praktično besplatne struje), oni ponovo prave akumulaciju vode.
Upravo ta osobina RHE Đerdap deo je i problema zbog koga projekat stoji već decenijama. Kako bi se voda akumulirala sa istog izvora (Dunava) i u praktičnom istom rezervoaru koji koriste postojeće elektrane Đerdap I i II, potrebna je saglasnost Rumunije da bi se i treća elektrana gradila.
Te saglasnosti nema, a Đerdap III nije ni bio poseban tema mešovite komisije dve zemlje koja se bavi elektranama na Dunavu, a koja je krajem novemba 2025., godine imala 104. zasedanje u Bukureštu.
Mada je zvanična stav da „države aktivno usaglašavaju detalje sporazuma koji je naćelno dogovoren“, tokom 2025. godine nije se došlo do najavljivanog Memorandum o saradnji.
Rumunija je više puta poručila da „ni po koju cenu“, kako je to 2024. izjavio tadašnji ministar energetike Sebastija Burduja, neće prihvatiti rešenje koje bi smanjilo proizvodnju postojećih HE Đerdap 1 i Đerdap 2. To je i logično, jer rumunski deo sistema koji oni zovu Porțile de Fier I i II, u prosečnim hidrološkim prilikama proizvodi oko 6,5 TWh električne energije godišnje (5,24 TWh iz Porțile de Fier I i oko 1,24–1,25 TWh iz Porțile de Fier II). To je oko 13% ukupne rumunske potrošnje električne energije, a u kišnim godinama i do 15%, odnosno više nego nuklearni blok 1 ili blok 2 u NE Černavoda, sve velike rumunske solarne elektrane zajedno ili bilo koja druga pojedinačna hidroelektrana u Rumuniji.
Zbog toga je stav Rumunije prema Đerdapu III veoma čvrst. Za Srbiju, s druge strane, nova hidroelektrana bi bila prvenstveno objekat za skladištenje energije.
Drugo je pitanje vlasništva. Ovaj objekat gradila bi samo EPS, tako da bi Rumuni snosili samo rizik gubitka proizvodnje a ne bi imala benefit u struji, novcu ili sigurnosti svog sistema. Rumunija je izrazila načelnu spremnost da se priključi finansiranju izgradnje RHE, ali srpska stran nije pokazala oduševljenje tom idejom.
I konačno, treće ali ne nebitno pitanje, jeste izgradnja još jedne brane na Dunavu, evropskoj plovnoj reci koja je bitna trgovinska ruta i veza sa Crnim morem.
Dokle se stiglo
Do sada je za projekat, prema dostupnim informacijama, izrađena hidrološka studija, preliminarna studija izvodljivosti, i neke dodatne tržišne i finansijske analize.
Procene govore o investiciji od više milijardi evra, što bi Đerdap III svrstalo među najveće infrastrukturne projekte u istoriji Srbije.
Kako se projekat nalazi u području blizu arheološkog lokaliteta Lepenski Vir i u širem prostoru Nacionalnog parka Đerdap, potrebne su složene procene uticaja na životnu sredinu i usaglašavanje sa zaštitom prirode i kulturne baštine.
Tehnička složenost projekta je velika. Predviđene su velike gornje akumulacije Pesača i Brodica, tuneli, cevovodi i podzemna postrojenja. Ukupna planirana akumulacija iznosi oko 578 miliona kubnih metara vode. To projekat čini tehnički znatno složenijim od prosečne hidroelektrane.
Đerdap II bi trebalo da daje 2,4GWh energije, a daleko manji lokalni projekat RHE Bistrica (650 MWh), za koji ne treba međunarodno posredovanje SAD i odobrenje komšija, Srbija ne uspeva da realizuje decenijama, i to bi uskoro trebalo da se promeni.
„Pojekat izgradnje RHE Bistrica je u odmakloj fazi pripreme. U toku su postupci eksproprijacije, izrada tehničke dokumentacije i priprema tendera za izmeštanje infrastrukture i druge prateće radove. Plan je da tokom ove godine budu započeti pripremni radovi na izmeštanju infrastrukture, a da sredinom sledeće godine imamo ugovor o izgradnji i finansiranju projekta", tvrdi deneraln direktor EPS, Živković.
Za Đerap III trenutno ne postoji zvaničan datum početka gradnje. Neke međunarodne baze navode da bi puštanje u rad moglo biti tek tokom 2030-ih godina, pa čak i oko 2040. godine u slučaju pune realizacije projekta.
Do tada, Srbija će nastaviti da ulaže u – ugalj. Kako je naveo direktor Živković, najveće investicije u bliskom periodu planirane su u Rudarskom basenu "Kolubara", gde je u toku najveća montaža opreme u istoriji basena.
„Gotovo 10 novih mašina će biti na kopovima a odlagač je već na lokaciji. Sredinom jula će mu se pridružiti i novi bager. Za sve ove investicije biće potrošeno 450 miliona evra i to sopstvenih sredstava“, rekao je Živković.
Dok se Đerap III ne uzdigne, ili dok EPS ne izgradi šest solarnih elektrana snage 1GW uz 200 MW sistema baterijskog skladištenja (i tu ima problema jer jer poništen tender za tehnički nadzor projekta), zelenu stranu EPS-a malo će popraviti RHE Bajina Bašta, koja je revitalizovana posle 40 godina i prvi vetropark ove kompanije u u Kostolcu, snage 66 MW.
