Tokom predstojeće grejne sezone ne očekuju nestašice gasa, nafte i naftnih derivata, ali najveći izazov će biti njihova cena, kaže Gligo Vuković, programski menadžer za energetiku u Misiji EU u Srbiji.
Gligović kaže za RTS da je Srbija pokazala interesovanje i za evropsku platformu za zajedničku nabavku gasa, koja funkcioniše tako što objedinjuje ponudu i tražnju kako bi se postigli povoljniji uslovi kupovine.
O komercijalnim detaljima takvog posla u ovom trenutku nije moguće govoriti, a suština mehanizma je da se ukrupnjavanjem tražnje i ponude pokuša da utiče na postizanje niže cene energenta.
Evropska skladišta gasa trenutno su popunjena oko 67%, a cilj je da do 1. novembra taj nivo dostigne 90%. U Poljskoj i Italiji popunjenost je veća od 90%, dok je u Nemačkoj, kao jednoj od najvećih evropskih ekonomija, na nivou od oko 54%.
Evropska pravila predviđaju da skladišta do 1. novembra budu popunjena 90%, uz mogućnost da u posebnim okolnostima taj nivo bude 80%.
Vuković je podsetio da je Evropska komisija tokom juna i jula pozivala članice da ne žure sa punjenjem skladišta kako dodatna potražnja ne bi stvorila još veći pritisak na cene tečnog prirodnog gasa - LNG-a.
Upravo je cena, prema oceni Vukovića, jedan od najvećih razloga za zabrinutost uoči zime.
On je naveo da je trenutna cena gasa oko 79 evra po megavat-satu, dok je početkom godine bila oko 30 evra, a u junu oko 42 evra.
Na poskupljenje utiče više faktora - Evropa sve više zavisi od globalnog LNG tržišta, sukobi na Bliskom istoku traju, a istovremeno raste potreba za gasom pred zimsku sezonu.
Ipak, Vuković je naglasio da cena na spot tržištu ne pokazuje u potpunosti koliko Evropa zaista plaća gas.
„Oko trećine ukupnog snabdevanja gasom u Evropskoj uniji dolazi sa spot tržišta. Dve trećine su otprilike dugoročni i srednjoročni ugovori, tako da to ne mora da bude reprezentativna cena“, objasnio je Vuković.
Ukoliko se sukobi na Bliskom istoku nastave, očekuje da cena gasa ostane relativno visoka.
Evropska unija nastavlja i proces postepenog odricanja od ruskog gasa, a Vuković je podsetio da je pre rata u Ukrajini ruski gas činio oko 45% evropskog snabdevanja, dok je taj udeo značajno smanjen.
Istovremeno je povećan uvoz tečnog prirodnog gasa, čiji je udeo u snabdevanju EU porastao sa oko 20 na približno 45%.
Ključni rokovi u daljem smanjivanju zavisnosti od ruskih energenata su tokom 2027. godine.
„Datumi koji su bitni za Evropsku uniju jesu 1. januar 2027. godine, kada prestaje uvoz ruskog LNG gasa, i 1. novembar 2027. godine, kada prestaju svi ugovori za uvoz ruskog gasa, i kroz cevovode i na druge načine“, rekao je Vuković.
Iako tokom 2026. godine nije toliko vidljiv dalji pad uvoza ruskog gasa, Vuković je istakao da se proces i dalje odvija u skladu sa planom REPowerEU.
Promene na evropskom tržištu dovele su i do značajne diversifikacije izvora snabdevanja.
Prema podacima koje je izneo Vuković, najveći snabdevač Evropske unije gasom trenutno je Norveška sa udelom od 31%. Slede Sjedinjene Američke Države sa 26% i Severna Afrika sa 13%. Rusija učestvuje sa oko 12%, dok Azerbejdžan i Katar imaju po četiri%.
Vuković je naveo da očekuje da će se ta struktura u narednom periodu dodatno menjati.
Neizvesnost i na naftnom tržištu
Vuković ukazuje da ni naftno tržište nije bez svojih izazova. Kada je reč o fizičkoj dostupnosti nafte i naftnih derivata, ne očekuje probleme u snabdevanju Evropske unije tokom predstojeće zime.
„Fizičke količine su dostupne, ima ih, ne očekuje se nestašica, ali najveći problem biće oko cene“, naglasio je Vuković.
Na cenu utiču neizvesnost zbog sukoba na Bliskom istoku, prolazak brodova kroz Ormuski moreuz, napadi na brodove, ali i veće premije osiguranja za infrastrukturu i transport u regionu Persijskog zaliva.
Iako je tržište izloženo brojnim rizicima, Vuković ukazuje da evropske zemlje već godinama ulažu u novu energetsku infrastrukturu i diversifikaciju i izvora i pravaca snabdevanja.
Više LNG-a i zelene struje
Veći deo tih investicija trebalo bi da bude završen do 2030. godine, kada se očekuje i veća ponuda na globalnom LNG tržištu.
Povećanje proizvodnih i infrastrukturnih kapaciteta u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama moglo bi da dovede do boljeg odnosa ponude i tražnje i nižih cena tečnog prirodnog gasa.
Evropska unija istovremeno insistira na elektrifikaciji i smanjivanju potrošnje gasa i drugih fosilnih goriva u sektorima u kojima je to moguće.
Evropska unija ima mehanizme međusobne pomoći kojima članice mogu da reaguju u slučaju krize u snabdevanju gasom, električnom energijom i naftom.
Srbija, pošto nije članica EU, nema pristup svim tim instrumentima, ali Vuković je rekao da postoje drugi mehanizmi podrške koji su joj dostupni.
Kao primer navodi energetsku krizu posle početka rata u Ukrajini 2022. godine, kada je Srbiji pružena direktna budžetska podrška od 165 miliona evra.
Formirana je i zajednička radna grupa za sigurnost snabdevanja, a Srbiji je dostupan i mehanizam zajedničke nabavke gasa preko evropskih institucija.
„To su mehanizmi koji uvek stoje na raspolaganju, uključujući i pomenuti mehanizam zajedničke nabavke gasa preko evropskih institucija“, zaključio je Vuković.
