Akcije mađarske energetske kompanije MOL su od početka godine porasle za čak 26% nakon vesti da kompanija preuzima većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS), što investitori vide kao strateški potez koji jača regionalnu energetsku poziciju grupe.
U prošloj nedelji su deonice MOL-a porasle za 6,7%, a vrednost akcije je u jednom trenutku dostigla istorijske maksimume od 3.922 forinte (više od 10 evra).
MOL je potvrdio da je spreman da kupi 56,15% udela u NIS-u od ruskih vlasnika Gasproma i Gaspromnjefta (ukoliko odobre američki OFAC), dok će energetska kompanija ADNOC učestvovati kao manjinski partner u zajedničkom preduzeću.
Direktor strategije MOL-a, Đerđ Bača, izjavio je da je sa ruskom stranom već potpisano obavezujuće pismo o namerama, dok se završetak transakcije očekuje do kraja marta, prenosi Daily News Hungary.
Prema njegovim rečima, potpisan je i memorandum o razumevanju sa Vladom Srbije, kojim se potvrđuje institucionalna podrška ulasku MOL-a na srpsko tržište.
Dogovor zahteva odobrenja više regulatornih tela, uključujući ruske i američke institucije, dok je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK) produžila privremenu dozvolu za poslovanje NIS-a, čime je omogućen rad rafinerije u Pančevu tokom procesa preuzimanja.
Država Srbija istovremeno planira da poveća svoj udeo u NIS-u sa 29,9% na 34,9%, ali je nepoznato kako je to zamišljeno.
Bajatović: Ima načina da se plati Rusima
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da postoje mogućnosti da MOL plati Gaspromnjeftu kupovinu ruskog udela u NIS-u, kao i da bi to moglo da se uradi preko Arapa i platnog agenta, ali da bi koštalo između pet i sedam odsto.
Bajatović je gostujući na TV K1, na pitanje kako će Mađari platiti Rusima za udeo u NIS-u, rekao da postoje načini da Rusi dobiju ta sredstva, kao i da bi mogao i američki OFAK da se složi da se to plati direktno Rusima.
"Postoje načini da se to plati između ostalog i preko arapskog sveta, ali idete na platnog agenta, a to vas košta između pet i sedam odsto. Mi nemamo taj trošak prema nekom. A može OFAK da se složi da se to plati direktno Rusima, pošto ne verujem da će Rusi prihvatiti da to stoji na nekom računu do kraja rata, jer bi to onda upalo u onih 350 milijardi dolara koje su zamrznute", rekao je Bajatović.
