Ruska kompanija Gaspromnjeft (Gasprom) je potvrdila ponedeljak da je sa mađarskom kompanijom MOL potpisala dogovor o namerama o prodaji većinskog paketa akcija u rusko-srpskoj kompaniji Naftna industrija Srbije, prenosi Komersant saopštenje ruske kompanije.
Mađarska kompanija MOL prethodno je saopštila da je potpisala obavezujući preliminarni ugovor sa Gaspromnjeftom o kupovini 56,15% udela u NIS-u.
MOL je pojasnio da će steći kontrolu nad Rafinerijom nafte Pančevo sa nominalnim kapacitetom prerade od 4,8 miliona tona sirove nafte godišnje, mrežom od skoro 400 benzinskih stanica i istražnim i proizvodnim sredstvima sa 173 miliona barela 2P rezervi.
Za završetak transakcije potrebno je odobrenje Ministarstva finansija SAD i srpskih vlasti. Strane planiraju da potpišu ugovor o kupoprodaji do 31. marta.
Gaspromnjeft je stekao kontrolni udeo u NIS-u krajem 2008. godine za 400 miliona evra, i od tada je uložio 3,5 milijardi evra u unapređenje proizvodnje i ekologiju. Kompanija poseduje 44,85%, a još 11,3% pripada Intelidžensu, akcionarskom društvu kojim upravlja Gasprom kapital, dok 29,87% pripada Srbiji.
Ministarstvo energetike Srbije izvestilo je da bi zemlja mogla povećati svoj udeo za 5 procentnih poena, navodi Komersant.
Sa +50% Mol je jedini gazda u Srbiji
Kupovinom još 5% vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS), država Srbija ne stiče veća prava u kontroli poslovanja te kompanije, objasnioj je danas glavni broker brokerske kuće Momentum Securities Nenad Gujaničić za Betu.
„Nema bitne razlike u akcionarskom društvu da li neko ima 30 ili 35% vlasništva ako postoji većinski vlasnik u kompaniji“, rekao je Gujaničić.
Gujaničić je naveo da je na tržištima gde postoji razvijeno berzansko poslovanja i rade institucije, moguće zbog disperzije vlasništva kontrolisati kompaniju sa udelom od 20-30% akcija.
„U Srbiji investitore isključivo interesuje većinski paket akcija, to je pokazala domaća investiciona scena od samih početaka privatizacije. Ovo posebno važi kada neki investitor kupuje firmu sa rizikom od sankcija, kao što je NIS“, naveo je Gujaničić.
Istakao je da u javnim akcionarskim društvima (A.D.), kao što je NIS, za donošenje nekih važnih odluka, kao što je raspolaganje imovinom velike vrednost, bitna je tročetvrtinska većina (75% akcija), a s obzirom da država već sada ima oko 30% akcija može da osujeti postizanje ove kvalifikovane većine.
U privrednim društvima koja posluju kao društva sa ograničenom odgovornošću (D.O.O) trećina vlasništva može biti prag za ostvarivanje dodatnih prava.
Komentarišući mogućnost da ADNOC takođe kupi određeni broja akcija NIS-a Gujaničić je rekao da "ono što većina investitora želi je kontrolni (većinski) paket akcija odnosno 50% plus najmanje jedna akcija zbog toga što su manjinski akcionari slabo zaštićeni u Srbiji i često ne mogu da ostvare svoja prava".
Takva mogućnost da neko dođe u Srbiju kao manjinski akcionar, prema njegovim rečima, još je manje realna opcija ako investitor treba da plati prilično pozamašnu cenu, kao u slučaju preuzimanja NIS-a.
"Ako govorimo o MOL-u kao kupcu NIS-a, oni nisu imali baš najsjajnije iskustvo u Hrvatskoj, dugo su se prepirali sa hrvatskom državom jer nisu većinski u kompaniji INA, već su na ivici udela od 50% u vlasništvu. To je još jedan argument da bi mađarska kompanija teško privatila bilo šta u Srbiji ispod većinskog paketa akcija", rekao je Gujaničić.
Nizbrdo od oktobra 2025.
Kako je navedeno, situacija NIS-a se pogoršala u oktobru 2025. godine, kada kompanija nije uspela da dobije licencu od Ministarstva finansija SAD kojom bi se produžilo odlaganje pune primene američkih sankcija Rusiji zbog napada na Ukrajinu.
Ograničenja protiv NIS-a i Gaspromnjefta uvedena su u januaru 2025. godine, ali je njihova primena u celosti više puta odlagana.
U decembru je NIS najavio početak zatvaranja rafinerije zbog nestašice nafte.
NIS je 31. decembra 2025. dobio licencu koja mu omogućava da posluje do 23. januara, nakon čega je ponovo počeo da doprema naftu preko naftovoda Janaf.
MOL je saopštio da energetski suverenitet za zemlje bez izlaza na more zahteva saradnju jakih lokalnih rafinerija i učešće pouzdanih partnera. Kako je navedeno, stoga je grupa u pregovorima sa ADNOC-om, nacionalnom naftnom kompanijom UAE, da se pridruži NIS-u kao manjinski akcionar, dok će MOL zadržati kontrolni udeo.
ADNOC je u vlasništvu Vlade Abu Dabija. Kako je objavio Blumberg, kompanija je trenutno u procesu povećanja kapaciteta proizvodnje nafte sa 4,85 miliona barela dnevno na pet miliona barela dnevno.
Upravni odbor ADNOC-a je 2025. godine odobrio investicije od 150 milijardi dolara tokom narednih pet godina. Ta kompanija je, prema pisanju medija, među kandidatima za stranu imovinu Lukoila, privatne ruske kompanije koja takođe mora da proda imovinu van Rusije kako bi izbegla posledice američkih sankcija.
