Niz rekordnih vrednosti plemenitog metala je pri kraju, procenjuju analitičari Sitigrup (Citigroup Inc.) a prenosi Blumberg Adrija.
"Očekujemo da će se cena zlata kretati od 2.500 do 2.700 dolara po unci do sredine 2026. godine", navodi se u izveštaju analitičara koji potpisuje i Maks Lejton.
Pad cene zlata očekuje zbog stabilnije investicione potražnje za drugim oblicima imovine, poboljšanja globalnih izgleda za rast i mogućnosti da američki Fed smanji referentne kamatne stope.
Cena plemenitog metala, koji se smatra sigurno lukom u krizna vremena, ove je godine porasla za 30%, dostigavši rekordni nivo u aprilu. Na rast su uticale trgovinska politika donalda Trampa i kriza na Bliskom istoku (Gaza), zbog čega su investitori potražili utočište u zlatu.
Smanjenje investicione potražnje za zlatom od četvrtog kvartala 2025. godine moglo bi da proizađe iz "skromnog poboljšanja optimizma u vezi sa globalnim rastom", kažu analitičari Sitija. Kako su dodali, postoji mnogo prostora da Fed oslabi restriktivnu politiku.
U scenariju, za koji analitičari predviđaju 60% šansi da se ispuni, cena zlata mogla bi da se konsoliduje iznad 3.000 dolara po unci tokom sledećeg kvartala, a zatim da padne.
Citi daje šansu od 20% da se dogodi optimističan scenario, u kojem bi zlato u trećem kvartalu dostiglo nove rekorde usled geopolitičkih tenzija, carina i stagflacije.
Pesimistični scenario, kojem Siti takođe daje šansu od 20%, doveo bi do rasprodaje zlata i pada cene, ukoliko bi se našla rešenja za Trampove carine.
Spot cena zlata poslednji put je bila blizu 3.393 dolara po unci. Cene su fluktuirale u utorak, nakon što je Tramp prvo pozvao na evakuaciju Teherana zbog novog bliskoistočnog orućanog sukoba - između Irana i Izraela, a zatim je rano napustio samit Grupe sedam.
Kada su u pitanju drugi plemeniti metali, Siti kaže da je veoma optimističan kada je u pitanju kretanje cena aluminijuma i bakra. Cena lakog metala "veoma zavisi od rasta globalnog rasta i raspoloženja", navodi se u izveštaju.