Digitalizacija više nije samo alat, već temelјna promena jer savremene tehnologije suštinski menjaju uloge zaposlenih i poslodavaca u modernom poslovanju. Sa druge strane, klimatske promene istovremeno nameću hitnu potrebu za prilagođavanjem polјoprivrede i unapređenjem sistema osiguranja agrara.
To pokazuje da se budućnost privrede gradi na dva stuba: odgovornoj transformaciji tržišta rada, ulaganju u kadrove i adaptaciji finansijskih mehanizama na nove rizike iz životne sredine, poruka je drugog dana konferencije „Klјučni trendovi realnog i finansijskog sektora“ koja se održava na Zlatiboru.
Prvi panel pod nazivom „Trendovi za jaču privredu: reforma poslodavca i unapređenje lјudskog kapitala“, pokazao je da se tradicionalna hijerarhija u poslovanju menja – zaposleni sve češće postaju sagovornici u uvođenju inovacija i svi su partneri u procesima transformacije i primene inovacija. Ulaganje u kadrove i razvoj veština koje odgovaraju potrebama tržišta rada klјuč su za uspešno poslovanje privrede, saglasni su panelisti.
„Uloge u poslovanju više nisu strogo podelјene – danas su i poslodavci i zaposleni partneri u uvođenju digitalnih promena. Poslodavci imaju odgovornost da obezbede efikasna, bezbedna i održiva rešenja, dok je na zaposlenima da prihvate nove procese i aktivno se uklјuče u transformaciju. Digitalizacija nije samo tehnološka, već i kulturna promena, koja zahteva saradnju, kontinuirano učenje i unapređenje radnog ambijenta“, rekla je Smilјa Obradović, direktorka Direktorata za pravne poslove Privredne komore Srbije.
Na ovaj način može se izgraditi radno okruženje koje podstiče profesionalni rast, čuva zadovolјstvo zaposlenih i istovremeno odgovara na potrebe tržišta. Panel je posebno akcentovao dva trenda: ulogu digitalizacije u pobolјšanju procesa i radnog ambijenta, kao i potrebu kontinuiranog razvoja znanja i veština zaposlenih.
U drugom panelu, „Klimatske promene i održivost osiguranja u polјoprivredi“, eksperti iz agrara, finansija i osiguranja razgovarali su o sve većim izazovima koje donose ekstremni vremenski uslovi i nestabilnost prinosa. Istaknuta je potreba za prilagođenim modelima osiguranja koji će odgovarati novoj realnosti na terenu i podržati opstanak i razvoj polјoprivrede.
Kako je istaknuto na panelu, u Srbiji je 13 odsto obuhvat osiguranja polјoprivrede, kod suseda znatno više — u Mađarskoj 50 odsto, u Hrvatskoj 65 procenata. Da bi se podigao procenat osiguranja, mora se raznim vrstama podsticaja ojačati domaći agrar, pomoći mali i veliki polјoprivrednici, gde važnu ulogu imaju država, banke, osiguravači. Takođe, klјučna je edukacija polјoprivrednika i širenje baze znanja.
„To nije samo osiguranje, to je čitava sinergija osiguravača i banaka i države koja je jako bitna u ovom procesu. Subvencije u državama Evropske unije kreću se od 50 do 70 odsto premije osiguranja i ne ograničavaju se samo na ovu premiju, već su u raznim segmentima. Kod nas su 40 ili 70 odsto, a u toku su pregovori sa državom da se ona izjednači u svim regionima kako bi one koji su pasivni sa aspekta osiguranja podigli i da mi kao osiguravači obezbedimo diverzifikaciju rizika na taj način da ponudimo nižu premiju i kvalitetniji proizvod“, izjavio je član Izvršnog odbora Dunav osiguranja Milo Marković.
U okviru konferencije održana je prezentacija „Pogled na budućnost posla, znanja, veština i edukacije” koju je predstavila dr Slađana Andrian Srdojević iz Udruženja banaka Srbije.
Na panelu „Trendovi za jaču privredu: reforma poslodavca i unapređenje lјudskog kapitala” učestvovali su eksperti iz OTP banke Srbija, SAVA osiguranja, UNIKA osiguranja i AIK banke, dok su na panelu „Klimatske promene i održivost osiguranja u polјoprivredi” govorili predstavnici Delta Agrora, 3 Banke, Generali osiguranja, Globos osiguranja i ProKredit banke.
Konferenciju „Klјučni trendovi realnog i finansijskog sektora“ zajedno su organizovali Privredna komora Srbije (PKS), Udruženje banaka Srbije (UBS) i Udruženje osiguravača Srbije (UOS). Ovo je prvi zajednički događaj tri poslovne asocijacije čiji je cilј da podstakne dijalog između finansijskog i realnog sektora, unapredi saradnju sa nadzornim organima i omogući lakši pristup finansijskim uslugama privredi.
