Veštačka inteligencija (AI) sve snažnije menja način na koji učimo, radimo i donosimo odluke. Kao moćan alat, ona pruža gotovo neograničen pristup informacijama i ubrzava procese u obrazovanju i poslovanju, ali istovremeno otvara niz pitanja o etici, odgovornosti i zaštiti ljudskih prava, kaže za BizSrbija svetski priznata AI naučnica koja je ove sedmice bila u Srbiji.
Od sistema koji filtriraju biografije kandidata za posao do algoritama koji preporučuju obrazovne putanje učenicima, AI tehnologije prodiru u sve sfere našeg života, donoseći sa sobom ogromne mogućnosti, ali i jednako značajne izazove.
Stručnjaci naglašavaju da je ključno da svako ko koristi AI – od učenika i nastavnika do biznis-trenera, poslovnih ljudi i državnih institucija – razume kako algoritmi funkcionišu i da ume da objasni odluke koje mašina predlaže.
Jedna od njih je i Funda Guneš, osnivač Walu AI i globalno priznati ekspert za (humanu) primenu veštačke inteligencije koja je ove sedmice držala predavanja i imala sastanke sa predstavnicima startap zajednice u Srbiji.
Portal BizSrbija je imao priliku da sa njom razgovara na obodu STEM konferencije u organizaciji Centra za promociju nauke i Junior Achievement Srbija i uz podršku Fondacije Nordeus i Ambasade SAD, gde su nastavnici iz srpskih srednjih škola imali priliku da saznaju sve o veštačkoj inteligenciji danas i tome kakva će biti sutra „iz prve ruke“, od stručnjaka kome je AI više od dve decenije poziv i strast.
„AI transformiše učenje i menja naš svakodnevni život. Ona daje veliku snagu, ali sa tom snagom dolaze i odgovornosti. Neke od najvažnijih tema jesu upravo AI i obrazovanje – odnosno odgovorna primena AI. To podrazumeva poštovanje etičkih principa: transparentnost, pravičnost, odsustvo pristrasnosti, jasnoću i, naravno, zaštitu ljudskih prava“, naglašava Guneš.
Ova naučnica čije su znanje i savete koristile mnoge kompanije sa liste Fortune 500 kaže da, pre svega, moramo da znamo zašto AI daje određene rezultate.
„Na primer, ako AI preporučuje neki korak korisniku, naša je odgovornost da umemo da objasnimo zašto je baš ta preporuka data. Posebno je pitanje odgovornosti. Kada koristimo AI za donošenje odluka, ko je odgovoran? Ne možemo reći: ‚AI je odlučila – a da niko ne snosi odgovornost“, objašnjava Guneš.
Treći ključni princip je kvalitet podataka. AI uči na osnovu podataka i važi poznato pravilo rizika - „smeće unutra – smeće napolje“.
„Ako su podaci lošeg kvaliteta, biće loši i rezultati. Veliki jezički modeli trenirani su na ogromnim količinama podataka sa interneta, pa ih možemo „uhvatiti“ kako daju netačne odgovore. Zbog toga je podučavanje kako da se proveravaju informacije izuzetno važno. AI jeste moćan alat, ali nosi rizike i ograničenja – i upravo poznavanje tih ograničenja omogućava da ga koristimo na način koji zaista pomaže“, napominje Guneš.
Oružje prosperiteta ali i produžetak predrasuda
A primeri kako AI može da „pogreši“, tj. da ne dobijemo ispravan odnosno željeni rezultat, čak i kada su podaci regularni, su brojni. Guneš navodi jedan, gde je kompanija Amazon nekoliko godina koristila AI da filtrira biografije kandidata za posao. Algoritam je, učeći iz istorijskih podataka, počeo da favorizuje muške kandidate i da „kažnjava“ kandidate kojima se u radnim biografijama pojavljivao termin „ženski“, bilo da je u pitanju ženska škola ili ženski odbojkaški klub.
„Istorijski podaci su sadržali rodnu pristrasnost i to pokazuje koliko AI može da produžava postojeće nejednakosti i zašto su regulativa i nadzor presudni. Zbog toga i u SAD, na primer, sada u u Njujorku već postoje stroge regulative koje se odnose na primenu AI u sektoru ljudskih resursa.
Rizici upotrebe AI su brojni, ali glavni su – pristrasnost podataka i odluka, pogrešna uverenja o moći AI i nekontrolisana upotreba koja može da ugrozi privatnost i prava ljudi.
Funda Guneš nije od onih koji vide mračnu budućnost zbog AI, ali uz ogradu da se moramo potruditi da je razvijamo i primenjujemo onako kako je i prvobitno bila zamišljena ‒ kao pomoć ljudima.
Problem je vremenom posao i ekonomski jer sada AI već zamenjuje ljudsku radnu snagu u mnogih profesijama i na mnogim pozicijama a pitanje je šta će doneti razvoj. To je posebno osetljivo u obrazovanju i Guneš smo upitali kako da se mladi, i generalno svi oni koji ulaze na tržište rada, spreme za poslove za koje se ne zna da li će opstati i za neke koji će tek početi da postoje.
„AI menja tržište rada, otvara nova zanimanja i menja postojeća. Zato je važno da škole i univerziteti sarađuju s industrijom, da prate realne potrebe tržišta ali i da se proučavaju propali projekti. Istraživanja na MIT-u pokazuju da 95% postojećih slučajeva pokretanja poslova sa AI nije donelo povrat ulaganja. Važno je saznati zašto nisu, jer top je veliki novac koje su uložile ogromne i moćne kompanije a ipak nije bilo rezultata i to su neke lekcije koje se moraju naučiti. Potrebno je razvijati programe koji spajaju tehničke veštine i društvene nauke: veštine programiranja, ali i razumevanje privatnosti, prava, biznisa i uticaja AI na društvo. U budućnosti će se posebno ceniti ljudi koji imaju uvid i u tehničke i u društvene aspekte“ zaključuje Funda Guneš.
O sagovorniku:
Funda Guneš ima 20 godina iskustva koje obuhvata tehnički razvoj, akademsku oblast i rukovodeće pozicije u kompanijama sa liste Fortune 500.
Karijeru je započela u SAS Institutu, gde je napredovala od menadžera proizvoda do glavnog naučnika za podatke, razvijajući industrijske standarde za AI sisteme, a nakon toga je vodila master program iz nauke o podacima na "Djuk univerzitetu", predajući odgovornu upotrebu AI i pružajući konsultantske usluge industriji.
Kao šef odseka za odgovornu veštačku inteligenciju u kompaniji "MetLife", Guneš je razvila praktične okvire za upravljanje u korporativnom okruženju, procenila više od 300 primera primene AI i obučila preko 20.000 profesionalaca.
