Iako su još u martu prošle godine najavili da početkom 2026. planiraju otvoriti proizvodni pogon baterija u Svetoj Nedelji, Porše e-bajk performans (Porsche eBike Performance, PEP) danas priča sasvim drugačiju priču. U sklopu velikog restrukturiranja kojom se matični Porše vraća svojim korenima – proizvodnji automobila, e-bajk kompanija se gasi, a s njom i nekadašnji zagrebački Greyp Bikes, piše Netokracija.
Iz kompanije navode da zatvaranje operacija u Otobrunu i Zagrebu pogađa oko 360 ljudi ali velika strateška reorganizacija Poršea uključuje još rezova, ukupno je njima obuhvaćeno oko 500 radnih mesta.
Osim PEP, gase se i Selfors frup (Cellforce Group) te Cetitec. Potonja kompanija je 2019. preuzela čakovečki Kating edž tehnolodžies (Cutting Edge Technologies) koji je osnovao Bojan Kolmanić, bila je specijalizovana za razvoj softvera za automobilsku industriju, a uz 60 radnika u Nemačkoj, zapošljavala je i tridesetak u Hrvatskoj.
Prema poslednjim dostupnim podacima Fine, PEP je sa zadnjim danom 2024. godine zapošljavao 132 ljudi u Hrvatskoj. Svi oni, prema pisanju medija, u idućih će šest meseci ostati bez posla.
Gašenje kompanije – najbolja opcija?
Je li gašenje kompanije najbolja opcija ili je kompanija imala i drugi način da se reši tog dela poslovanja? Voditelj marketinga u Brajt entertejment gropi (Bright Entertainment Group) Branko Kranjčević, koji je do pre tri godine bio marketing menadžer u PEP, nema nikakvog dvoumljenja:
Iz perspektive Porše AG-a i uprave u Štutgartu, gašenje je bila apsolutno najbolja opcija. Naravno, ograđuje se kako kao spoljni promatrači ne znamo u kojoj je fazi bio razvoj tehnologije. No, sasvim je jasno da su finansije navele novog izvršnog direktora Pošea, Majkla Lejtersa da posegne za beskompromisnim rešenjem.
„Kada vam se operativna dobit, što se dogodilo Porše Grupi, sruši za više od 92 %, a povrat na prodaju padne na svega 1,1 %, prisiljeni ste da branite svoju bazu. Morate rezati ono što u finansijskim okvirima predstavlja teret i braniti osnovni brend. Možda zvuči grubo, ali bez obzira na talent i razvijenu tehnologiju, PEP je za Porše bio isključivo skupi R&D troškovni centar koji sebi grupa u krizi više nije mogla priuštiti“, pojašnjava Kranjčević.
Zašto biznis nije prodat?
Reč je o inovativnoj tehnologiji na čijem se razvoju godinama radilo, zar biznis nije mogao biti prodat? Branko odbacuje takvu mogućnost jer, kako kaže, nito ne kupuje R&D laboratorij koji nema gotov, masovno profitabilan proizvod i barem donekle postavljene ili već dogovorene vlastite kanale prodaje i distribucije.
Za svaku bi ozbiljniju prodaju bio potreban dubinski pregled kompanije. To zahteva vreme koje Porše AG jednostavno nije imao, budući da bi svako produžavanje operativnog delovanja PEP-a značilo traženje novih miliona za finansiranje hladnog pogona, objasnio je marketinški stručnjak.
Uostalom, pita se kome su to uopće mogli prodati. Boš (Bosch) i Šimano (Shimano) imaju svoje sisteme i ekonomiju obima. Kineski divovi takođe imaju vlastita rešenja i dramatično niže troškove. Pitanje je i kako bi se Poršeova tehnologija uopšte uklopila u već postojeće platforme vodećih igrača. S druge strane, to iziskuje velika ulaganja.
Da bi netko kupio PEP, morao bi platiti Poršeu za samu tehnologiju, a zatim investirati još desetine miliona evra u marketing, distribuciju i fabrike (poput one koja se najavljivala u Hrvatskoj) kako bi se uopće mogao takmičiti s igračima koji već kontrolišu lance nabavke, police skladišta i trgovina.
Sve je bilo dobro dok tržište e-bicikala nije eksplodiralo
Tržište električnih bicikala daleko je od idealnog. Davne 2001. godine kada je Zvonimir Sučić počeo iz hobija s prijateljima razvijati električne bicikle u svojoj garaži, bilo je to prilično egzotično. Kasnije, 2010. kad se taj danas poznati dizajner električnih bicikala i motocikala visokih performansi, kao mašinista u Rimac Automobilima pridružio Mati Rimcu i kad su krenuli zajedno razvijati tehnologiju i raditi na prvom Greyp Bikeu, tržište premijum električnih bicikala je eksplodiralo.
No, bilo je to zanemarivo u poređenju s bumom koji je usledio tokom pandemije koronavirusa. Javni prevoz se izbegavao, potražnja za autdor aktivnostima je nabujala, a e-bike je postao mejnstrim proizvod. Upravo u tom periodu, u novembru 2021. Porše je kupio većinski udeo u Greyp Bikesu.
Branko se priseća kako se globalno tržište e-bicikala tada procnjivalo na 35 do 40 milijardi dolara, uz projekciju rasta od 10% do 14% godišnje:
Osim što su svi jahali na nekom zelenom valu održivosti, vladala je teza da je pandemija trajno promenila ljudske navike. Ljudi su kupovali bicikle kao ludi, lanci nabavke su kasnili, a premijum segment, gde je Porše ciljao s Fazuom i Greypom, činio se imunim na krizu.
„Svi su želeli integrisane, “pametne” pogonske sisteme. Porše je u tom trenutku rezonirao strateški logično: Ako uđemo sada, hvatamo val koji će transformirati urbanu mobilnost. Analitičari su tada predviđali da će tržište bez problema probiti 70 do 80 milijardi dolara do 2026./2027. godine. Stoga su tokom 2022. i 2023. godine brendovi naručivali komponente bez zadrške, bojali su se nestašica“, priseća se sagovornik.
Zvezdani dani i sunovrat Greyp Bikes
Greyp Bikes su upisali i posebno mesto u istoriji hrvatskih startapova i prikupljanjem investicije prodajom udela preko klokčejna na Neufundu. Bio je to jedan od retkih primera Equity Token Offeringa (ETO) na našim prostorima. Nešto više od hiljadu ulagača podržalo je Greyp s 1,4 miliona evra. No, već 2021. kupovinom većinskog udela u kompaniji, Porše je istisnuo male ulagače izazivajući veliko razočaranje u zajednici koja je projekt poduprla. Prema najavi Neufunda malim je ulagačima u raščišćavanju vlasničkih udela isplaćeno 1,6 milijuna evra.
„No, kada se potražnja 2024. i 2025. normalizovalaa i pala na realne, prizemljene nivoe, skladišta diljem Evrope ostala su krcata neprodatim biciklima. Kako bi se rešili zaliha, proizvođači su pokrenuli val brutalnih popusta, što je prepolovilo marže brendova i distributera“, prepričava Branko kako je došlo do današnjeg poremećaja zaliha, odnosno efekta bikovskog biča (Bullwhip Effect):
Danas, u prvoj polovini 2026. godine, globalno tržište e-bicikala nominalno jest veće (vrti se oko 55 do 60 milijardi dolara), ali unutrašnja dinamika industrije je u potpunom rasulu. Stopa rasta dramatično je usporila na realnijih 4% do 7%, zavisno o regionu, što je potpuno promenilo računicu isplativosti razvoja u Hrvatskoj.
Novi Greyp = finansijsko samoubistvo!
Ima li naznaka da bi otpuštena radna snaga u zagrebačkoj podružnici PEP-a mogla napraviti neki svoj pothvat, pitali su iz Netokracije Kranjčevića.
On ulazak u samostalni hardverski pothvat bez ogromnog kapitala proglašava ekonomskim i finansijskim samoubistvom za potencijalne suosnivače. Dapače, smatra kako ni sam Mate Rimac više ne bi mogao sufinansirati ovakav projekt, “uprkos svoj dobroj volji i sentimentalnosti prema brendu koji je ponikao upravo unutar Rimac Automobila”.
Pojašnjava kako inženjeri često pate od slepila prema marketingu i prodaji i misle da, ako naprave najbolji pogonski sistem na svetu, da će ga svi kupiti. No, neće, napominje. To ne ide tako:
„Morate osigurati distribuciju, ući u proizvodne planove fabrika bicikala i preživeti barem tri do pet godina testiranja i finansijskog pakla, kroz koji je Greyp već jednom prošao, pje nego što dobijete prvu opipljivu narudžbu. Za takav maraton nužni su milioni evra rizičnog kapitala“, objašnjava Kranjčević.
Zaključuje kako bi radnoj snazi, bez jakih investitora, imalo smisla pokrenuti poslovne pothvate isključivo u domeni inženjerskog konsaltinga i B2B usluga za druge industrije, nikako u pokušaju ponovne gradnje vlastitog e-bike brenda.
