Istraživanje "Šta to rade uspešne kompanije u Srbiji”, sprovedeno među 3.111 zaposlenih i 759 donosilaca odluka iz 15 industrija, pokazalo je da čak 60 odsto zaposlenih u Srbiji namerava da promeni posao u narednih godinu dana.
Ovaj podatak još više dobija na značaju kada se uoči raskorak između onoga što misle menadžeri i stvarnog stanja među zaposlenima. Naime, menadžeri u Srbiji misle da u njihovim kompanijama drugi posao trenutno traži svega 15 odsto radnika.
Da bi razumeli šta to rade najuspešnije kompanije i tu formulu uspeha podelili sa svima, autori istraživanja - Infostud, TIM Centar, Osiguranik i Rezilient ispitali su da li bi zaposleni preporučili svoju kompaniju, koliko su nam zaposleni angažovani, kao i u kojoj meri su lojalni.
Čak 61 odsto zaposlenih ne bi preporučilo svoju kompaniju kao dobro mesto za rad, dok bi to učinilo svega 16 odsto zaposlenih, što ukazuje na veoma nizak nivo lojalnosti i poverenja zaposlenih prema svojim poslodavcima.
Istraživanje je pokazalo i da je nivo angažovanosti zaposlenih u Srbiji veoma nizak. Samo 14 odsto zaposlenih oseća snažnu povezanost sa kompanijom, pokazuje inicijativu i spremno je da uloži dodatni napor kako bi organizacija ostvarila bolje rezultate. Istovremeno, više od polovine zaposlenih (52%) ne skriva da je nezadovoljno svojim poslodavcem, dok je dodatnih 34 odsto neangažovano i posao obavlja bez veće motivacije i povezanosti sa organizacijom.
Rezultati ukazuju da zadovoljstvo zaposlenih samo po sebi nije dovoljno za ostvarivanje vrhunskih rezultata. Zaposleni mogu biti zadovoljni uslovima rada, a da istovremeno ne osećaju povezanost sa kompanijom, ne preuzimaju inicijativu i ne vide prostor za lični razvoj. Upravo angažovanost predstavlja jedan od ključnih faktora koji razlikuje organizacije koje napreduju od onih koje stagniraju.
Uspeh kroz pritisak i kontrolu
Najzanimljiviji deo istraživanja ukazuje na to da visoki poslovni rezultati ne nastaju nužno na isti način. Naprotiv, među najuspešnijim kompanijama u Srbiji prepoznata su dva potpuno različita modela organizacione kulture i upravljanja ljudima.
Prvu grupu čine kompanije koje uspeh grade na poverenju, transparentnosti, razvoju zaposlenih, kvalitetnoj komunikaciji i sistemskoj brizi o ljudima. U njima zaposleni imaju veći nivo poverenja u lidere, bolju međusobnu saradnju i izraženiju spremnost da preporuče kompaniju kao dobro mesto za rad.
Drugu grupu čine organizacije koje takođe ostvaruju odlične poslovne rezultate, ali ih postižu kroz snažnu kontrolu, visok pritisak, rigidnu hijerarhiju i veću potrošnju zaposlenih.
Među najuspešnijim kompanijama u Srbiji više je onih koje rezultate ostvaruju kroz pritisak i kontrolu (58%) nego onih koje uspeh grade na poverenju i razvoju zaposlenih (42%).
Iako oba modela mogu dovesti do visokih poslovnih rezultata, istraživanje pokazuje da kompanije koje ulažu u razvoj ljudi, transparentnost i međusobno poverenje imaju bolje pokazatelje lojalnosti zaposlenih, spremnosti za preporuku poslodavca i dugoročne održivosti organizacije.
Istraživanje donosi i zaključak da uspešna kompanija nije nužno i dobro mesto za rad. Dok neke organizacije rezultate ostvaruju uz poverenje zaposlenih i ulaganje u njihov razvoj, druge do istog cilja nažalost dolaze kroz kontrolu i česte odlaske iz firme.
