U specijalnom izdanju o Srbiji, ugledni švajcarski poslovni list Handelscajtung (Handelszeitung), istaknuto da naša zemlja više nije tržište jeftine radne snage i niskih troškova proizvodnje već da se pomera naviše u lancu vrednosti ka inovacijama i naprednoj industrijskoj proizvodnji.
Švajcarskoj poslovnoj javnosti poslata je jasna poruka da je Srbija bliska evropska ekonomija sa ozbiljnim rastom, talentom, industrijskom bazom i sve ambicioznijim inovacionim ekosistemom, i da je partner koji se kreće ka ekonomiji znanja.
Ambasadorom Srbije u Švajcarskoj, Ivan Trifunović, je ocenio da ta zemlja spada među najvažnije investicione partnere Srbije, koja više nije zemlja koja se posmatra isključivo kroz prizmu nižih troškova proizvodnje.
„Ta slika je zastarela“, rekao je on i dodao da se Srbija pomera naviše u lancu vrednosti i sve više postaje mesto za usluge, inovacije, istraživanje, tehnologiju i naprednu industrijsku proizvodnju.
Trifunović je ocenio da Švajcarska posete predsednika, naročito kada ih prati visoka privredna delegacija, ne organizuje rutinski i da je ona pokazala da Švajcarska Srbiju sve više vidi ne samo kao zemlju Zapadnog Balkana, već kao ekonomskog partnera, tržište rasta i platformu za inovacije i investicije.
Na kraju je poručio švajcarskim privrednicima da Srbiju treba pogledati izbliza i da će kompanije koje u Srbiju dođu rano, pažljivo i strateški, biti dobro pozicionirane, ili, kako je formulisano u naslovu intervjua "Srbija je otvorena za poslovanje".
Ekonomski kvantni skok
List podseća da je Srbija dobila investicioni kreditni rejting od agencija S&P i Moody's, što je ocenjeno kao važan signal za ozbiljne međunarodne investitore, a poseta predsednika Švajcarske Gi Parmelana Beogradu u aprilu predstavljena je kao važan politički i ekonomski signal.
Poseban tekst u specijalu nosi ocenu da je Srbija u poslednjoj deceniji napravila "ekonomski kvantni skok", kao i da je zemlja ostavila iza sebe imidž krizom opterećenog balkanskog tržišta i pozicionirala se kao ozbiljna, konkurentna investiciona destinacija.
Beograd je opisan kao dinamičan IT centar, a informaciono-komunikacioni sektor kao jedan od glavnih pokretača rasta i izvoza.
Švajcarski sagovornici u specijalu posebno ističu kvalitet srpskih inženjera i tehničkih stručnjaka - za švajcarske kompanije važni su i blizina, let između Ciriha i Beograda traje oko 80 minuta, rad na engleskom jeziku, zapadnoevropski standardi poslovanja u IT sektoru i činjenica da srpski stručnjaci nisu samo izvršioci, već aktivni učesnici u razvoju proizvoda i tehnoloških rešenja.
List posebno izdvaja sektore u kojima postoji najveći prostor za saradnju: proizvodnja, mašinska industrija, prehrambeni sektor, infrastruktura, logistika, energetika, zaštita životne sredine, IT, digitalne usluge, obrazovanje i dualno stručno osposobljavanje, a posebna pažnja data je biotehnologiji i projektu Bio4 kampusa u Beogradu, koji treba da postane regionalni centar za biotehnologiju, biomedicinu, bioinformatiku i veštačku inteligenciju.
Za Švajcarsku je, kako se navodi, posebno značajno to što Srbija razvija saradnju sa kompanijama Roche, Novartis i bazelskim startapom Swiss Rockets, čime se prirodno povezuje sa Bazelom kao jednim od najvažnijih svetskih centara za nauke o životu.
Tu je već 600 švajcarskih kompanija
U tekstu se navodi da je više od 600 švajcarskih kompanija prisutno u Srbiji, dok su direktne investicije u poslednjoj deceniji dostigle oko 2,3 milijarde evra.
Bilateralna robna razmena je 2024. godine prvi put prešla prag od milijardu evra, što je u švajcarskom poslovnom listu predstavljeno kao važan signal stabilnog rasta i sve većeg poverenja investitora, navodi se u saopštenju ambasade Srbije u Švajcarskoj.
U pozdravnom tekstu specijala, predsednik Švajcarske Gi Parmelan je poručio da Srbija i Švajcarska imaju "snažne temelje i nove šanse" i podsetio da su odnosi dve zemlje nastali u teškim vremenima Prvog svetskog rata, ali da su se tokom više od jednog veka razvili u stabilno i poverljivo partnerstvo, zasnovano na dijalogu, međusobnom poštovanju i zajedničkom angažmanu.
Posebno je naglasio ljudsku dimenziju odnosa dve zemlje ocenivši da srpska zajednica u Švajcarskoj, koja broji oko 130.000 ljudi predstavlja "živi most" između Srbije i Švajcarske.
Bliskost se vidi i u ekonomskim i saobraćajnim vezama: oko 50 letova nedeljno povezuje Cirih, Ženevu i Bazel sa Beogradom, a Parmelan ističe da je Srbija danas najvažniji ekonomski partner Švajcarske na Zapadnom Balkanu.
Veze u usponu
Veliki prostor posvećen je i Ekspu 2027 u Beogradu, koji će se održati pod sloganom "Play for Humanity - Sport and Music for All", kao i tome što je Švajcarska bila prva zemlja koja je zvanično potvrdila učešće na Ekspu u Beogradu, što se u tekstu tumači kao rani znak poverenja u Srbiju kao domaćina.
Ekspo se predstavlja ne samo kao veliki međunarodni događaj, već i kao dugoročni razvojni katalizator za infrastrukturu, investicije, turizam, inovacije i kreativne industrije.
Specijal Handelscajtunga izlazi u godini kada Srbija i Švajcarska obeležavaju 110 godina diplomatskih odnosa, ali i u trenutku kada su bilateralne veze u vidljivom usponu, posebno nakon aprilske državne posete predsednika Švajcarske Konfederacije Gija Parmelana Beogradu.
