U Srbiji tokom 2025. prodato 31.697 novih putničkih automobila, što je daleko manje od brojno manjih zemalja iz komšiluka. Zaostatak za EU i u elektrifikaciji, upozoravaju iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.
U prodaji novih automobila prošla godina je bila sa najboljim rezultatom u poslednjih pet godina – prodato je 31.697 automobila, istaknuto je na konferenciji Srpske asocijacije vozila i delova. Kod privrednih vozila prodata su 5.222 laka komercijalna vozila, što je pad od 15% u odnosu na prethodnu godinu.
„Generalno se u prodaji vidi da je 2023. godina bila neka godina koja je označila definitivni raskid sa problemima koje smo imali u koroni, lagerima, lancima, zastojima itd. Mi od 2023. godine imamo praktično dvocifreni rast svake godine. U odnosu na 2023. godinu 2024. je iznosio negde oko 10%, ove godine čak 13%, što govori da smo u jednom zamahu i uzlaznom trendu kada su u pitanju novi putnički automobili", rekao je Ćorović, generalni sekretar SAUV.
Prema njegovim rečima, kada je reč o prodaji novih vozila, Srbija i dalje ima veliki zaostatak za državama EU.
"U 2025. je u Sloveniji, koja je tri puta manja i teritorijalno i tri puta manje stanovnika ima prodato oko 57,6 hiljada novih vozila, kod nas kao što smo rekli oko 31,7. U Hrvatskoj je brojka na nivou 69.000. Bugarska je takođe ispred nas. Iako nam se čini da smo prenatrpani automobilima i da smo imali dobru prodajnu godinu, i dalje, zaostajemo za državama regiona, ali i EU", ocenio je Ćorović.
Kupci mahom firme, hibridi sve popularniji
Kako je rekao, struktura kupaca pokazuje da su 60% kupaca novih vozila u prethodnoj godini bila pravna lica, kao i da je u gotovini kupljeno oko 55% vozila.
U Srbiji je i dalje dominantna prodaja vozila sa benzinskim agregatima, a sledeći po popularnosti su modeli sa hibridnim pogonom.
„U Srbiji je dominantan i dalje benzin, 44,9%, hibridi su tu negde sa 37,6% i oni prate neki trend koji je i u EU. Kod nas su dizeli i dalje solidno zastupljeni, a u EU oni polako iščezavaju i njihova cifra se smanjuje. Sada smo već jednocifreni i već duže vreme je udeo dizela u EU manji nego udeo električnih vozila", rekao je Ćorović.
Ćorović je dodao da Srbija zaostaje za EU po pitanju prodaje vozila sa električnim pogonom, ali da je zabeležen minimalan napredak u prodaju tih vozila.
„U Srbiji imamo, za sada, još simboličan udeo i procenat, to je negde oko 2,1%, a moram da kažem da je to u odnosu na prethodnu godinu opet jedan simboličan pomak, jer smo u prethodnoj godini imali negde oko 1,6%“, naglasio je on.
Škoda i dalje najomiljenija, sledi Tojota
Ćorović je naglasio da i dalje na listi najprodavanijih brendova prednjači češka Škoda koja je prodala 7.386 vozila, dok je Tojota na drugom mestu sa 3.692 vozila, a na listi ih prate Reno, Folksvagen, Hjundai, Dačia, BMW, Audi, Citroen i Mercedes.
Kada je reč o modelima, Ćorović je istakao da je najprodavaniji model „škoda oktavija“ sa 1.815 primeraka, dok je „tojota korola“ prodata u 1.786 primeraka. Sledi „škoda kamik“ koja je prodata u 1.303 primerka, „škoda skala“ u 1.052 i „tojota jaris kros“ u 836.
Kako je naveo, u deset najprodavanijih modela se nalazi tri premijum klase - BMW, Mercedes i Audi, što pokazuje da je i taj segment u porastu na srpskom tržištu.
Kod lakih komercijalnih vozila na prvom mestu je Fijat, zatim Folksvagen, Škoda, Opel, Reno, Tojota, Citroen, Ford, Pežo i Mercedes. Citroen je bio najprodavaniji model prošle godine, ove godine je dosta pao, a sada imamo Fijat.
Po modelima, najpopularniji je bio „fijat doblo2 sa 796 vozila, pa „škoda fabija ven“, „fijat dukato“, „folksvagen kedi“, „ford tranzit“.
Dizelaši kod lakih komercijalnih vozila zauzimaju čak 78% tržišta, dok benzinci čine nešto više od 10%.
Nažalost, aktuelni zakonski okvir i dalje omogućava uvoz vozila sa „euro 3“, motorom koji su obično stari oko 25 godina. To su podaci o vozilima koja su prvi put registrovana. Takvih vozila polovnih je u Srbiji do kraja 2025. godine bilo 147.000 u odnosu na 2024. kada je bilo oko 135.000, poručio je Ćorović.
On je naglasio da je u 2025. godini prodato 8.876 novih skutera i motocikala, za razliku od 2024. kada je bilo prodato 6.792 vozila.
„Dakle, imamo kad su u pitanju zajednički skuter i motocikli rast od 31%. Da podsetim, samo putnički automobili rast 13,8%, laka komercijalna vozila pad od 15%, i motocikli i skuteri rast od 31%. Od ovih 8.876 vozila, 56% su skuteri, 44% su motocikli“, naveo je generalni sekretar Asocijacije.
Istakao je da su najprodavaniji brendovi među skuterima Peda, Honda i Jamaha, a među motociklima BMW, Peda, CFmoto.
Odnos prodatih novih motocikala i skutera u odnosu na polovne je takođe bitno drugačiji u odnosu na putničke automobile ovde je prodato više novih vozila, 54,8% u odnosu na polovne vozila, rekao je Ćorović.
Zelena tablica
Elektrifikacija ostaje tema broj jedan u automobilskoj industriji, istakla je predsednica Asocijacije, Aleksandra Đurđević.
"Elektrifikacija definitivno ostaje tema broj jedan, kako u našoj strategiji, tako i na današnjoj konferenciji. Ponosni smo na saradnju i zaista veliku podršku PKS sada na pragu postavljanja nacionalne strategije koja je ključna i izuzetno važna za ovu veoma kompleksnu temu gde je potrebno da krenemo od infrastrukture, podsticaja, veće dostupnosti i bržeg prihvatanja električnih vozila. Neophodno je da bude koordinisan i dugoročan pristup i put", objasnila je Đurđević.
U prilog tome je SAUV predložio da se u novi Zakon o bezbednosti saobraćaja uključi uvođenje zelenih tablica za električna vozila.
Asocijacija predlaže da se upravljanja lakim komercijalnim vozilima mase do 4,25 tona dozvoli sa vozačkom dozvolom B kategorije.
Ćorović je tokom konferencije koju je Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova organizovala u Sava centru rekao da je praksa zelenih tablica za električna vozila već poznata u EU.
"To je nešto što imaju u Kopenhagenu, ali i Budimpešti, i Sofiji, i Ljubljani, i mnogim gradovima i državama. Dakle, to je neophodan uslov da biste mogli da pružate neke vrste nefinansijskih podsticaja, olakšica za parking, za putarine, vožnju žutom trakom", objasnio je on.
Dodao je da električna vozila imaju veću masu zbog baterije, te da je zbog toga predložena promena za masu vozila kojom se može upravljati sa B kategorijom, ali samo pod uslovom da su ta vozila električna.
"Ne tražimo to za većinski dizel motore, već za električna vozila koja su po prirodi stvari malo teža zbog same baterije", naveo je Ćorović.
On je napomenuo da sve predložene prakse postoje u evropskim državama, kao i da njihovim uvođenjem Srbija samo primenila prakse koje postoje u EU.
