Šta ako bismo uskoro na našim ulicama mogli da vidimo znatno jeftinije električne automobile, a da potiču iz Kine? Scenario koji izgleda sasvim realno za Kanadu, otvara zanimljiva pitanja i za nas ovde, u Srbiji, piše za BizSrbija medijski konsultant Vladimir Matevski.
Kanadska vlada upravo je potpisala sporazum sa Kinom kojim se ukida ogromna zaštitna carina od 100 posto na kineske električne automobile i vraća se na simboličnih šest odsto. U suštini, Kanada otvara svoja vrata, dozvoljavajući uvoz do 49.000 ovih vozila godišnje u početku.
Zašto? Jer su pritisci za pristupačnijim i ekološki odgovornijim opcijama postali previše jaki da bi se ignorisali.
Eksperti predviđaju da bi prvi kineski električni automobili mogli da iskrca u kanadskim lukama već u martu ili aprilu ove godine. Proizvođači poput BYD-a, koji je prošle godine pretekao američkog Teslu i postao svetski lider u prodaji električnih vozila, imaju kapacitet da brzo reaguju na otvoreno tržište.
Ključno pitanje nije logistika, već brzina regulatornih provera. Za kanadske potrošače, ovo će značiti konkretne benefite: automobili sličnih performansi za 10.000 do 15.000 dolara jeftinije od trenutno dostupnih modela. Neki od najpopularnijih kompaktnih vozila bi se prodavali ispod cenovne granice od 30.000 dolara, što električnu mobilnost čini dostupnom mnogo širem krugu ljudi.
Ovakva konkurencija nesumnjivo će motivisati i druge proizvođače na snižavanje cena, a što je jeftinija tranzicija, to je brže dostizanje klimatskih ciljeva.
Da li je ovo lekcija i za Srbiju?
Kanadski potez nije samo lokalna vest; on je odraz globalne trgovinske i tehnološke dinamike iz koje Srbija može izvući nekoliko važnih zaključaka. Prvo, cena kao katalizator. Glavna prepreka široj primeni električnih vozila kod nas, pored nedovoljne infrastrukture, jeste visoka cena. Ako se na globalnom, a potencijalno i na evropskom tržištu, pojave kvalitetni kineski modeli po znatno nižim cenama, to će stvoriti ogroman pritisak i na tržištu u regionu.
Srbija, kao zemlja sa jakim automobilskim tržištem i rastućom svešću o ekologiji, ne može biti imuna na ovaj talas. Pitanje je da li ćemo biti spremni da ga iskoristimo za ubrzanje vlastite tranzicije ka zelenijem transportu.
Drugo, strategija zaštite naspram otvorenosti. Kanada je nakratko (od 2024.) primenjivala visoku carinu od 100% da zaštiti svoje tržište, ali je brzo odustala od te strategije prepoznavši širu korist od pristupačnijih tehnologija i većeg izbora za svoje građane. Srbija se suočava sa sličnom dilemom.
Dok su carine u okviru CEFTA-e i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU regulisane, konačni pravac ka punopravnom članstvu u EU podrazumeva dalju trgovinsku liberalizaciju. Iskustvo Kanade sugeriše da čvrsta, ali prilagodljiva trgovinska politika, koja ima za cilj dugoročnu korist za potrošače i ekologiju, može biti efikasnija od krutog protekcionizma.
Treće, infrastruktura kao preduslov. Povoljna cena automobila je samo jedna strana medalje. Da bi se taj potencijal iskoristio, neophodno je ubrzati izgradnju pouzdane mreže punjača širom zemlje. Kanadska priča naglašava da su potrošači spremni na promenu kada im se ponudi prava vrednost. Naša državna i lokalna uprava treba da prepozna ovu šansu i da ulaganje u infrastrukturu za električna vozila shvati ne kao trošak, već kao stratešku investiciju u budućnost.
Konačno, tehnološki razvoj i saradnja. Kineski proizvođači ne donose samo jeftinije automobile; donose i napredne tehnologije baterija i digitalna rešenja. Za srpsku privredu, posebno sektore poput IT-a i inženjeringa, ovakav razvoj događaja može otvoriti nove prilike za poslovnu i tehnološku saradnju, transfer znanja i eventualnu proizvodnju komponenti.
Dakle, kanadski primer nije samo vest iz daleke zemlje. To je jasan signal da se tržište električnih vozila globalno preoblikuje, a cena pada.
Za Srbiju, ovo bi trebalo da bude podsticaj da brže i sistematičnije definiše svoju strategiju za elektromobilnost - ne samo kao odgovor na ekološke izazove, već i kao priliku za ekonomski napredak i poboljšanje kvaliteta života građana. Pitanje nije da li će ova promena zadesiti i naše tržište, već kada i da li ćemo biti spremni da je dočekamo sa adekvatnom infrastrukturom i pravnom podrškom koja će maksimalnu korist od nje preneti na naše građane.
