Upotreba veštačke inteligencije na radnom mestu u evrozoni udvostručena je za samo dve godine, pokazuje danas objavljeno istraživanje o AI Evropske centralne banke (ECB). Na zapadu Balkana samo podaci o upotrebi kod kompanija, a tu se ne stoji baš najbolje.
Udeo zaposlenih koji koriste AI porastao je sa 26% u 2024. na 41% u 2025, a zatim na 52% u 2026. godini.
Korisnici veštačke inteligencije u proseku koriste AI alate oko tri dana nedeljno, a najviše mlađi i obrazovaniji radnici, dodaje se u istraživanju.
Čak 61% zaposlenih sa visokim nivoom obrazovanja koristi veštačku inteligenciju na poslu, u poređenju sa 37% onih sa nižim nivoom obrazovanja.
Udeo mlađih radnika koji koriste AI je veći za oko 20 procentnih poena nego među starijim radnicima.
Zaposleni koji koriste AI u proseku smatraju da štede tri sata nedeljno, odnosno oko 7,7% svog radnog vremena.
Ako se u statistiku uračunaju i zaposleni koji ne koriste AI, ukupna ušteda radnog vremena za čitavu ekonomiju iznosi oko 3,8%.
Efekti korišćenja AI značajno se razlikuju u zavisnosti od posla. Programiranje i otklanjanje grešaka u kodu donose najveću uštedu, gotovo osam sati nedeljno, iako AI za te zadatke koristi samo oko osam% zaposlenih.
Velike uštede beleže se i kod analize podataka, automatizacije rutinskih poslova i kreiranja audio-vizuelnog sadržaja.
S druge strane, istraživanje, prikupljanje informacija, pisanje i uređivanje teksta među najčešćim su primenama, ali donose znatno manje uštede vremena.
Istovremeno, stav zaposlenih prema veštačkoj inteligenciji postao je nešto negativniji, a udeo onih koji tehnologiju vide pozitivno pao je sa 43% na 41%.
Zaposleni koji imaju negativan stav u odnosu na AI istovremeno su pesimističniji u pogledu ekonomije, više strahuju od gubitka posla i očekuju slabiji rast prihoda.
Približno polovina zaposlenih u evrozoni navodi da još uvek ne koristi veštačku inteligenciju u radu.
Od tog broja, trećina kaže da AI nije relevantan za njihove trenutne zadatke, dok drugi navode da više vole tradicionalne metode, brinu zbog tačnosti i pouzdanosti ili nemaju podršku poslodavca, a 41% nije zainteresovano za njegovu primenu.
Prema Evropskoj centralnoj banci, oko polovine zaposlenih navodi da bi ih na korišćenje AI podstakli bolja obuka i bolje razumevanje koristi od tehnologije.
ECB zaključuje da AI već donosi značajne uštede vremena, ali pun potencijal tehnologije za povećanje produktivnosti još nije iskorišćen.
Ključni problem više nije samo dostupnost tehnologije, već njena integracija u radni proces, obuka zaposlenih i spremnost kompanija da novostečeni kapacitet radne snage pretvore u veću proizvodnju, dodaje se u izveštaju na veb stranici ECB.
Kako stoji Srbija i okruženje
Kako stojimo sa zaposlenima u Srbiji i njihovom naklonošću/sklonošću da koriste AI alate, teško je reći jer najveći deo dostupnih podataka za Srbiju i region meri udeo preduzeća koja koriste AI a ne same pojedince, što su dve različite metrike i ne mogu se direktno porediti.
Najpouzdaniji izvor za Srbiju je istraživanje ICT Huba (uzorak od 157 kompanija), prema kojem samo 34% kompanija u Srbiji koristi veštačku inteligenciju u poslovanju, sa velikim rasponom po veličini firme — 85% velikih, 74% srednjih, ali svega 27,9% malih preduzeća ima razvijenu AI strategiju.
Najveća primena je u sektoru informacija i komunikacija (60% firmi), dok prerađivačka industrija znatno zaostaje. Bloomberg Adria je nešto kasnije prenela da "trećina firmi u Srbiji ispituje AI", što je u skladu sa ICT Hub brojkom. Stariji, ali još citiran podatak (iz ankete oko 500 domaćih kompanija) govori da 29% firmi u Srbiji koristi AI u svakodnevnom radu, što je tada bilo iznad tadašnjeg globalnog proseka od 22%.
Za Bugarsku i Rumuniju postoje zvanični Eurostat podaci, direktno uporedivi sa ECB metodologijom po preduzećima (ne i po zaposlenima). U 2025. godini AI je koristilo svega 8,6% bugarskih i samo 5,2% rumunskih preduzeća sa 10+ zaposlenih. To su druga i poslednja najniža stopa u celoj EU, daleko ispod proseka od gotovo 20% pomenutog u ECB tekstu. Jaz se pritom ne smanjuje nego širi.
Kod Hrvatske su podaci malo neujednačeni jer dolaze iz dva različita istraživanja. Državni zavod za statistiku (metodologija bliska Eurostatovoj) beleži da AI koristi 40% velikih hrvatskih preduzeća. S druge strane, EIB-ovo istraživanje ulaganja za 2025. pokazuje da svega 22% hrvatskih firmi koristi AI, naspram 37% na nivou EU po istoj EIB metodologiji — dakle Hrvatska zaostaje za EU prosekom bez obzira koji se izvor uzm.
Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina nemaju skorašnja istraživanja uporediva sa ECB ili Eurostat metodologijom. To se možda izmeni gradnjom EU "AI fabrika" — jedan centar se gradi u Severnoj Makedoniji (i jedan u Srbiji).
