Ponuda svinjskog mesa veća je od tražnje, a promet u mesarama tokom novembra, decembra i početkom januara niži je za oko deset odsto ali su cene u prodavnicama i dalje visoke.
U zimskom periodu, kada se svinjsko meso zbog praznika najviše kupuje, farmeri često nisu imali kome da prodaju utovlјene svinje. Donekle su bolјe prolazili samo proizvođači koji su imali kupoprodajne ugovore sa klaničarima. Problem je, ističe agroekonomista Žarko Galetin za RTS, što je tržište stoke nestabilno jer proizvođači ne mogu da ga kontrolišu, već cenu određuju otkuplјivači, klaničari i trgovci.
„Na tržištu žive stoke ne možete da diktirate cenu i da budete sigurni da ćete dugoročno pokrivati troškove. Tržište tovlјenika je najslabija karika, a cena se zatim 'gomila' kroz preradu i trgovinu, pa dobijamo situaciju da su tovlјenici jeftini, a meso skupo. Tada najviše zarađuju klaničari i trgovci", naglašava Galetin.
Galetin dodaje da velika razlika između cene tovlјenika i cene mesa uvek ide na štetu primarnih proizvođača, te da bi cena koja bi ih zadovolјila bila oko 280 do 300 dinara po kilogramu, što bi im omogućilo poslovanje "na pozitivnoj nuli".
Prema njegovim rečima, klaničari i veliki trgovinski lanci diktiraju cenu, pa je kod njih, narodski rečeno, i "nož i pogača", uz jasno definisanu zaradu.
Težak opstanak malih proizvođača
Sagovornik RTS-a dodaje da je tržište mesa "male elastičnosti", pa povećanje cena od deset odsto dovodi do pada tražnje od svega tri do četiri odsto, što otkuplјivačima i dalјe omogućava zaradu.
„Trgovci 'ispipavaju puls' potrošača i proveravaju dokle cene mogu da rastu, a da promet značajnije ne opadne“, kaže Galetin.
Ističe da bi dugoročni kupoprodajni ugovori između proizvođača i otkuplјivača mogli da budu rešenje za stabilnije tržište, pod uslovom da se poštuju proizvodni troškovi, kao i interesi klaničara i trgovaca.
„Sedamdeset do osamdeset odsto ponude dolazi od malih i srednjih proizvođača koji nemaju kapacitete ni tržišni autoritet da sklapaju velike aranžmane. Spas za njih je udruživanje i ukrupnjavanje ponude, kako bi postali ozbilјniji pregovarači“, navodi agroekonomista.
Na pitanje šta država može da uradi, Galetin odgovara da je neophodno povećati kapacitete stočarstva, kako Srbija ne bi bila zavisna od uvoza, posebno svinjskog mesa iz EU, koje je jeftinije, kao i da je potrebno dodatno stimulisati domaće proizvođače kako bi bili ravnopravni na tržištu.
Cene na tržištu
Prasići težine od 16 do 25 kilograma koštaju oko 380 dinara po kilogramu, dok svinje od 80 do 120 kilograma koštaju oko 200 dinara po kilogramu. U Raškom okrugu prasići iste težine koštaju oko 400 dinara po kilogramu, a tovlјenici od 80 do 120 kilograma oko 190 dinara po kilogramu.
U Šumadiji svinje od 80 do 120 kilograma koštaju oko 180 dinara po kilogramu. U Nišu cena prasića varira, dok cena svinja od 80 do 120 kilograma iznosi oko 200 dinara po kilogramu.
U Čačku prasići koštaju od 380 do 400 dinara po kilogramu, a svinje od 200 do 250 dinara po kilogramu.
Cene mesa u trgovinskim lancima:
- svinjski but sa kosti: 599 dinara po kilogramu;
- svinjska plećka sa kosti: od 619 do 839 dinara po kilogramu;
- svinjski vrat: od 499 do 649 dinara po kilogramu;
- svinjski but bez kosti: od 639 do 899 dinara po kilogramu;
- svinjski file: od 799 do 999 dinara po kilogramu.
