Raspodela bogatstva u svetu menja i da građani azijskih zemalja imaju sve veće prihode u odnosu na građane Evrope i Amerike, kaže poznati svetski ekonomista Branko Milanović.
Svet se ubrzano menja i doskora nezamislivo,čak i u standardu života ljudi na (dalekom) „Istoku“ i „Zapadu“ sada je stvarnost. Od 1998. godine kontinuirano se smanjuje razlika između prihoda stanovnika evropskih zemalja i svetskog proseka, dok je u zemljama Azije trend obrnut, rekao je na predstavljanju svoje knjige "Velika globalna transformacija" u Beogradu čuveni globalni stručnjak za ekonomsku jednakost, Branko Milanović.
Milanović je u Evropskoj kući održao uvodno predavanje pred razgovor na temu "Od globalne konvergencije do multipolarnog sukoba" i predstavio podatke koji bi trebalo da preokrenu percepciju javnosti ali i većine ekonomista i političara.
„Globalna nejednakost među građanima takođe se smanjuje - usled uspona Kine imamo veće prihode za kineske građane. Isto važi za Indiju, Indoneziju, Vijetnam. Ono što se tada dešava je to da se poredak prihodovanja u svetu menja. Raspodela bogatstva u svetu više ne podrazumeva da su samo zapadne zemlje u prvih 20. Njihove srednje klase i niže klase imaju danas relativno manje prihode“, rekao je Milanović.
Današnja velika transformacija, dodaje Milanović, već zahvata ceo svet, a srednji prihodi među državama mnogo su sličniji nego što su bili pre 30 ili 40 godina.
Bolji standard za sve - razlog noovog konflikta
Milanović, ipak, upozorava da proces bogaćenja nekada siromašnog stanovništva zemalja Azije i izjednačavanja globalnih nejednakosti mogu dovesti i do novih konflikta.
„Velike zemlje kao Kina, Indija i druge su postale mnogo sličnije SAD po značaju u svetu, i to dovodi do toga da se SAD protivi usponu hegemonije Kine. Tako, uvećano bogatstvo vodi do konflikta“, tvrdi Milanović.
Dodaje i da promena raspodele prihodovanja u svetu znači i da niže i srednje klase zapadnih zemalja danas beleže relativno niže prihode u odnosu na svetski prosek.
„U zavisnosti od toga gde se nalazite i u kakvom je položaju vaša zemlja, osećate efekat Kine jače ili slabije. Naravno, uz promenu rangiranja prihoda u svetu, činjenica je i da su u velikim i važnim državama kao što su SAD i UK, prihodi onih na vrhu skale nastavili da rastu, dok ostalima nisu“, ocenio je Milanović.
Ova dva faktora proizvode političku turbulenciju kojoj, kako navodi, svedočimo u SAD, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Italiji i drugim zemljama.
„Imate dva efekta koje a priori možemo smatrati dobrima ali oni proizvode na nivou država konflikt“, zaključio je Milanović.
Srpski diplomac, svetski stručnjak
Milanović je jedan od vodeći svetskih ekonomista, koji već više od 35 godina radi u istraživačkom departmanu Svetske banke u Vašingtonu, u odeljenju koje se bavi analizom siromaštva, nejednakosti i anketama o domaćinstvima.
Na temu ekonomske nejednakosti u Jugoslaviji doktorirao je 1987. godine na Univerzitetu u Beogradu.
Istraživač je na njujoškom univerzitetu CUNY, već deset godina predaje kao profesor po pozivu na Univerzitetu Džon Hopkins, a od 2005. i na Univerzitetu Marilend i u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir u Vašingtonu.
Objavio je veliki broj članaka o metodologiji merenja nejednakosti i analizi nejednakosti u zemljama u tranziciji, kao i o globalnoj nejednakosti i globalizaciji.
Na otvorenom razgovoru "Od globalne konvergencije do multipolarnog sukoba" učestvovali su i profesori Dan Banik sa Univerziteta u Oslu, Mihail Arandarenko sa Univerziteta u Beogradu i doktorantkinja Anica Kovačević sa Univerziteta u Beogradu i Instituta za evropske studije.
