Toplotni talasi zbog ubrzanog globalnog zagrevanja mogli bi da koštaju grčku ekonomiju oko 13 milijardi evra do 2030. godine, navodi se u istraživanju kompanije Allianz Trade.
Kompanija ukazuje da će pad ekonomskog rasta u tom periodu u Grčkoj dostići do 4,1 odsto pri čemu će porast temperature uiimati negativan uticaj na produktivnost radnika, troškove energenata i investicije, prenosi portal Katimerini.
„Ekstremne vrućine više nisu kratkoročni vremenski fenomen, već strukturni ekonomski šok. Evropa je najizloženija“, navodi se u izveštaju osiguravajuće kompanije.
Od kako su duboki efekti globalnog zagrevanja postajali sve izraženiji poslednjih godina, klimatske promene su postale dominantan problem ekonomske i industrijske politike, a ne samo domena ekologije.
Ovo posebno važi za Evropu gde temperature rastu dvostruko brže od globalnog proseka.
Očekuje se rekordna žega u ovih pet godinama
Prema godišnjem izveštaju Svetske meteorološke organizacije UN i Meteorološke službe Ujedinjenog Kraljevstva (Met Office), predviđa se da će prosečne globalne temperature dostići skoro rekordne nivoe u narednih pet godina.
Prema proračunima kompanije Allianz kumulativni gubici BDP-a mogli bi da dostignu 5-7 odsto za najizloženije ekonomije: 206 milijardi evra za Francusku, 126 milijardi evra za Italiju, 113 milijardi evra za Nemačku i 103 milijarde evra za Španiju.
