Sukob u Jemenu, na prvi pogled udaljen i periferni rat na ivici Arapskog poluostrva, u stvarnosti je deo mnogo šire geopolitičke slagalice čije posledice dopiru duboko u evropsku ekonomiju i političku stabilnost jugoistočne Evrope, piše za BizSrbija medijski analitičar Vladimir Matevski.
Razilaženje interesa Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata dodatno komplikuje ovu sliku, jer pokazuje da se čak i unutar formalnih savezništava na Bliskom istoku formiraju paralelne strategije koje imaju globalne reperkusije.
Za Evropu, a naročito za Balkan, ove promene ne dolaze u obliku neposredne krize, već kao spora, ali postojana erozija ekonomskih i bezbednosnih pretpostavki na kojima je kontinent decenijama gradio stabilnost.
Najdirektnija veza između Jemena i evropske privrede nalazi se u Crvenom moru i moreuzu Bab el-Mandeb, jednoj od najvažnijih pomorskih arterija sveta. Kroz ovaj prolaz prolazi značajan deo globalne trgovine između Evrope i Azije, uključujući energente, industrijske sirovine i gotove proizvode.
Svaka nestabilnost u Jemenu, naročito ona koja uključuje Hute i njihove napade na brodove ili pretnje slobodi plovidbe, automatski povećava troškove osiguranja, transporta i logistike. Evropska privreda, koja je već opterećena energetskom tranzicijom, inflacijom i geopolitičkom neizvesnošću, ovde ne trpi šok, već stalni pritisak - nevidljiv, ali dugoročno izuzetno skup.
U tom kontekstu, razilaženje Saudijske Arabije i UAE ima poseban značaj. Dok Rijad teži stabilizaciji Jemena kako bi smanjio bezbednosne rizike po sopstvenu teritoriju i omogućio fokus na ekonomske reforme, Emirati su zainteresovani za kontrolu ključnih luka i morskih tačaka, čak i po cenu trajne fragmentacije zemlje.
Za Evropu to znači da ne postoji jedinstveni regionalni akter koji može garantovati dugoročnu stabilnost pomorskih ruta. Umesto toga, Evropa se suočava sa mozaikom lokalnih i regionalnih interesa, gde je svaka nova kriza potencijalni okidač za poremećaje u snabdevanju.
Energetska dimenzija ove priče dodatno pojačava evropsku ranjivost. Iako Jemen sam po sebi nije veliki proizvođač nafte ili gasa, njegova geografska pozicija čini ga ključnim za tranzit energenata iz Persijskog zaliva.
U uslovima kada Evropa nastoji da diversifikuje snabdevanje i smanji zavisnost od ruskih energenata, stabilnost južnih pomorskih ruta postaje pitanje strateške bezbednosti. Svaka eskalacija u Jemenu, ili svaka nova faza rivalstva između regionalnih sila, povećava premiju rizika na tržištima energije, što se u Evropi prevodi u više cene, veću neizvesnost i dodatni pritisak na industriju.
Balkan opet „posebna zona“
Posledice se, međutim, ne zaustavljaju na nivou velikih evropskih ekonomija. Balkan, kao periferni deo evropskog ekonomskog prostora, posebno je osetljiv na ovakve indirektne šokove. Zemlje regiona u velikoj meri zavise od uvoza energenata i od stabilnosti evropskih tržišta. Povećanje cena transporta i energije, izazvano krizama na Bliskom istoku, na Balkanu se oseća snažnije nego u razvijenijim delovima Evrope, jer lokalne ekonomije imaju manju sposobnost amortizacije udara.
Istovremeno, Balkan je i tranzitni prostor - kako za energente, tako i za robu i ljude. Svaka destabilizacija na Bliskom istoku nosi potencijal za nove migracione talase. Iako Jemen nije glavni izvor migracija ka Evropi, produženi konflikti i ekonomski kolapsi u regionu doprinose širem pritisku na migrantske rute, u kojem Balkan ponovo postaje tampon zona. To ima ne samo socijalne, već i političke posledice, jer migraciona pitanja u regionu često služe kao katalizator unutrašnjih tenzija i populističkih narativa.
Postoji i manje vidljiva, ali strateški važna dimenzija: investicije i kapitalni tokovi. Zalivske zemlje, uključujući Saudijsku Arabiju i UAE, poslednjih godina povećavaju prisustvo u Evropi i na Balkanu, kroz ulaganja u infrastrukturu, nekretnine i energetiku.
Njihovo razilaženje u Jemenu ne znači povlačenje iz Evrope, ali utiče na način na koji se kapital raspoređuje. Balkan, kao prostor sa slabijim institucionalnim kapacitetima, može postati teren na kojem se prelamaju konkurentski interesi, bez jasnih dugoročnih razvojnih strategija.
U širem smislu, jemenski konflikt i rivalstvo regionalnih sila dodatno potvrđuju trend u kojem Evropa gubi iluziju da su krize na njenim periferijama izolovane. Globalizovana privreda znači da se nestabilnost iz Crvenog mora, preko energetskih tržišta i logističkih lanaca, prelama na fabrike u Nemačkoj, luke u Italiji i budžete domaćinstava na Balkanu. Ono što se nekada posmatralo kao „daleki rat“, danas postaje faktor koji oblikuje evropske ekonomske odluke.
Na kraju, možda najvažnija posledica leži u promeni evropskog pristupa svetu. Jemen i razilaženje Saudijske Arabije i UAE pokazuju da se Evropa suočava sa multipolarnim okruženjem u kojem više nema pouzdanih garancija stabilnosti.
Za Balkan, to znači da će ekonomska i politička sudbina regiona sve više zavisiti od sposobnosti da se prilagodi globalnim potresima, a ne od nade da će oni ostati „negde daleko“.
U tom smislu, Jemen nije samo humanitarna tragedija Bliskog istoka, već i ogledalo u kojem se vidi krhkost savremenog evropskog poretka.
