Iako su globalni ekonomski potresi sve izraženiji, Srbija još nije osetila krizu u punom obimu. Makroekonomski pokazatelji i dalje stabilni i pozitivni ali važno je nastaviti proces ekonomskih evrointegracija i obezbediti bolji pristup jedinstvenom evropskom tržištu, kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
„Srbija još ne oseća krizu u punom obimu. Ipak, rast inflacije, usporavanje evropske privrede i pritisci na cene energenata mogli bi u narednom periodu da utiču na životni standard građana i privredni rast“, rekao je Stanić za RTS.
Kako je dodao, u prva dva meseca ove godine BDP Srbije uvećan je za 1,9 odsto, a ključan izvor rasta bili su građevinarstvo i neto porezi, a negativan doprinos potekao je od industrije.
Stanić je naveo da je na globalnom nivou formiran inflatorni talas kao posledica rata na Bliskom istoku i ukazao da su, iako je proglašeno primirje, posledice i dalje prisutne.
Napomenuo je da se kriza u Srbiji ne oseća u punom obimu i dodao da ključni izazov ostaje inflacija i nemogućnost daljeg snižavanja kamatnih stopa.
Naprotiv, centralne banke, poput Federalnih rezervi i Evropske centralne banke, pod pritiskom su da ih povećavaju kako bi obuzdale rast cena.
Stanić je naveo da je posebno važno kako će se sve ovo odraziti na domaću potrošnju, koja je jedan od glavnih pokretača rasta privrede Srbije.
Stabilnost zavisi od inflacije, a proizvodnja od EU
„Infrastrukturni projekti za sada ostaju stabilan oslonac privrede. Međutim, potrošnja će zavisiti od nivoa inflacije i od sposobnosti države da kontroliše cene energenata bez ugrožavanja budžeta. Fiskalna disciplina ostaje jedan od ključnih stubova makroekonomske stabilnosti i investicionog poverenja“, kazao je Stanić.
Osnovni zadatak je očuvanje potencijala prerađivačke industrije i izvozne snage u uslovima krize, a Stanić ukazuje da trenutna situacija u pojedinim segmentima podseća na krizu iz 2008. godine.
„Primetan je i pad cene zlata, koji nije posledica gubitka poverenja, već potrebe investitora da pokriju gubitke u drugim aktivama“, kazao je Stanić i naveo da dodatni problem predstavlja smanjenje konkurentnosti evropske privrede, što, kako je objasnio, može dovesti do uvođenja zaštitnih mera koje bi pogodile i Srbiju kao izvoznika.
Stanić je istakao da Srbija trenutno ima određene prednosti u energetskom sektoru - pristup sirovoj nafti preko JANAF-a i povoljan tromesečni sporazum o snabdevanju gasom sa Rusijom.
Ipak, ostaje pitanje kako će se sve to odraziti na tržište rada, gde je nezaposlenost blago porasla na oko 8,9 odsto, kaže i dodaje da se uprkos izazovima, očekuje da kriza u Srbiji neće biti duboka i da će privredni rast ostati oko 2,5 do 3,5 odsto.
Srbija će najveći pritisak osetiti preko Evropske unije, jer se oko dve trećine izvoza plasira upravo na to tržište, kazao je Stanić i dodao da problem predstavljaju i sve češće zaštitne mere EU, poput kvota i necarinskih barijera, kao i ograničenja u transportu.
„Zbog toga je važno nastaviti proces ekonomskih evrointegracija i obezbediti bolji pristup jedinstvenom evropskom tržištu“, zaključuje Stanić.
