Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u januaru 2026. godine međugodišnje je povećan za oko 1,3 odsto, navodi se u najnovijem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT), koji izdaju Ekonomski institut u Beogradu i Privredna komora Srbije (PKS).
Prema proceni autora analize, ključni doprinos rastu BDP-a Srbije došao je iz sektora ostalih usluga, neto poreza i građevinarstva. Sa druge strane, industrija je imala najveći negativan uticaj na privredna kretanja i smanjila ukupni rast za oko 1,7 procentnih poena.
Ekonomisti navode da bi rast BDP-a u januaru verovatno premašio tri procenta da je industrijska proizvodnja zadržala nivo iz prošle godine. Kao jedan od glavnih razloga slabijih rezultata industrije ističe se otežan rad Rafinerije nafte u Pančevu, koji je, kako se navodi, "mehanički pojeo“ značajan deo planiranog privrednog rasta.
Veći promet u trgovini na malo
U analizi se dodaje da industrijski sektor nije pod pritiskom samo u Srbiji, već i u većem delu Evrope. Dinamika industrijske proizvodnje kod ključnih trgovinskih partnera iz evrozone i dalje je slaba. Indeksi koji mere stanje u proizvodnom sektoru i dalje su ispod granice koja označava rast aktivnosti. Tako je indeks menadžera nabavke (PMI) u proizvodnji u Evropskoj uniji u januaru 2026. iznosio 49,5 poena, u Nemačkoj 49,1, a u Italiji 48,1, dok vrednosti ispod 50 ukazuju na kontrakciju sektora.
Istovremeno, Srbija je i početkom 2026. ostala među vodećim evropskim zemljama po rastu prometa u trgovini na malo. Prema podacima Evrostata, realni promet u maloprodaji, izražen u stalnim cenama, uvećan je za 5,5 odsto na godišnjem nivou.
Rast potrošnje u Srbiji, kako se navodi, i dalje podstiču veće plate i penzije, odnosno rast raspoloživog dohotka stanovništva, ali i povoljniji kreditni uslovi. Kao važan ekonomski pokazatelj ističe se i to da je krajem 2025. godine u Srbiji dostignuta dugoročno planirana prosečna neto zarada od oko 1.000 evra.
Inflacija u januaru 2,4 odsto
Kada se radi o inflaciji, međugodišnji rast potrošačkih cena dodatno je usporio početkom godine. U januaru 2026. iznosio je 2,4 odsto, dok je mesečna inflacija bila 0,3 odsto. Time je nastavljen trend smirivanja inflatornih pritisaka.
Od januara ove godine Republički zavod za statistiku i Evrostat primenjuju i novu klasifikaciju individualne potrošnje po nameni (ECOICOP ver. 2) pri obračunu indeksa potrošačkih cena, koja donosi drugačiju strukturu grupa i podgrupa proizvoda i usluga, dok sama metodologija obračuna ostaje nepromenjena.
Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena, međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 2,7 odsto, što je iznad proseka Evropske unije od dva odsto i evrozone od 1,7 procenata. Veću inflaciju od Srbije u januaru je imalo sedam od 27 članica EU, a najviše stope zabeležene su u Rumuniji (8,5 odsto), Slovačkoj (4,3), Estoniji (3,8) i Hrvatskoj (3,6 procenata).
Pale i direktne strane investicije
Podaci iz biltena MAT ukazuju i na pad priliva stranih direktnih investicija tokom prošle godine. Neto priliv stranih direktnih investicija u Srbiju u periodu januar–decembar 2025. iznosio je 2,28 milijardi evra, što je oko 50 odsto manje nego godinu ranije. Ukupan priliv investicija stranih kompanija bio je 3,48 milijardi evra, dok je odliv investicija domaćih kompanija u inostranstvo povećan na oko 1,2 milijarde evra.
U strukturi investicija i dalje dominiraju vlasnička ulaganja, uključujući i reinvestiranu dobit, koja čine oko 69 odsto ukupnog priliva. Ekonomisti smatraju da je veći udeo vlasničkih ulaganja povoljan, jer kamate na međukompanijske kredite predstavljaju trošak za privredu i ne podležu oporezivanju, za razliku od dividendi koje ulaze u poresku osnovicu.
Uprkos slabijim industrijskim rezultatima, analitičari ocenjuju da stabilna potrošnja, rast zarada i niska inflacija trenutno predstavljaju glavne oslonce privredne aktivnosti u Srbiji na početku 2026. godine.
