Nacrt Zakona o Nacionalnom jednošalterskom sistemu (NJS) predviđa uvođenje jedinstvenog softverskog rešenja koje bi trebalo da olakša i ubrza razmenu podataka između privrede i državnih institucija prilikom uvoza, izvoza i tranzita robe.
Suština je da se kroz jedan centralizovani sistem omogući elektronsko podnošenje zahteva, dobijanje dozvola i drugih potrebnih dokumenata, kao i razmena informacija sa carinskim organima i nadležnim institucijama.
Naime, prema predlogu, sistem će funkcionisati preko više podsistema i servisa: eksternog portala preko kojeg privrednici podnose zahteve, internog portala za državne institucije, servisa za razmenu poruka, elektronske komunikacije i integraciju sa informacionim sistemima Uprave carina. Sistem će uključivati i module za elektronsko plaćanje, kvantitativni otpis i praćenje donetih odluka, piše Biznis.rs.
Eksterni i interni korisnici
Zakon razlikuje dve osnovne grupe korisnika – eksterne i interne. Eksterni korisnici su privrednici, fizička i pravna lica, preduzetnici, ali i organi državne uprave koji u postupku nastupaju kao stranke ili njihovi zastupnici. Za njih je sistem zamišljen kao digitalni "šalter“ preko kojeg se podnose zahtevi i preuzimaju odluke u vezi sa uvozom i izvozom.
Interne korisnike čine državne institucije koje obrađuju podatke i izdaju odobrenja. One će moći da budu direktno povezane sa sistemom, ako već poseduju sopstveni informacioni sistem, ili da rade kroz sam jednošalterski portal, ukoliko ga nemaju. U oba slučaja obavezne su da evidentiraju sve postupke.
Zakon precizira da odluka obuhvata svako rešenje, dozvolu, odobrenje ili saglasnost koju izdaje nadležni organ, a koja je neophodna za međunarodnu trgovinu. Time se, između ostalog, misli na fitosanitarne i veterinarske sertifikate, dozvole za uvoz određenih proizvoda, saglasnosti za izvoz osetljivih roba i slične dokumente.
Kakav će biti nadzor?
Da bi se obezbedila puna primena propisa, nadzor nad sprovođenjem zakona poveren je operateru – Upravi carina. Međutim, i drugi državni organi, u okviru svojih ovlašćenja i kroz inspekcijske postupke, moći će da kontrolišu da li se zakon poštuje.
Svi učesnici – od operatera i internih korisnika do eksternih korisnika i njihovih zastupnika – dužni su da inspektorima omoguće uvid u podatke, dokumentaciju i tehničku opremu koja je povezana sa sistemom. Drugim rečima, neće biti prostora za izgovore ili skrivanje informacija – transparentnost postaje obaveza.
Novčane kazne
Jedan od najznačajnijih delova Nacrta odnosi se na kaznene odredbe. Za interne korisnike – pravna lica, osim onih koja su organi državne uprave – predviđene su kazne od 200.000 do dva miliona dinara ako ne omoguće povezivanje sa sistemom, ne preuzimaju i razmenjuju podatke, ne potpišu sporazum o saradnji sa operaterom, ne unesu papirna dokumenta nakon prestanka vanrednih okolnosti ili ne unesu važeće odluke u predviđenom roku.
Odgovorna lica u tim institucijama mogu dodatno biti kažnjena iznosom od 50.000 do 150.000 dinara.
Kazne nisu zaobišle ni operatera sistema. Ukoliko Uprava carina prekrši propise o bezbednosti i zaštiti sistema, odgovorno lice može snositi finansijsku odgovornost u istom iznosu.
Kako bi sistem funkcionisao u praksi, ministar finansija će u roku od 180 dana od stupanja zakona na snagu doneti detaljne propise. Ti akti će precizno definisati način određivanja nivoa pristupa, razmenu podataka, sadržaj sporazuma o saradnji, spisak korisnika i odluka koje ulaze u sistem, kao i tipove izveštaja koje operater mora pripremati.
Pored toga, operater sistema biće obavezan da na svom sajtu objavi uputstvo za tehničko korišćenje sistema, takođe u roku od 180 dana. Prelazni period za primenu zakona predviđen je kako bi institucije i korisnici imali dovoljno vremena da se pripreme do 1. januara 2027. godine.
