Nemačka privreda je danas dobila potvrdu da je u 2025. godini izašla iz recesije, pošto je njen realni bruto domaći proizvod (BDP) porastao za 0,2% u odnosu na prethodnu godinu.
Kalendarski prilagođeno, privredna aktivnost u Nemačkoj je porasla za 0,3%, čime je okončan dvogodišnji period pada ekonomske aktivnosti, pokazale su prve procene Saveznog zavoda za statistiku (Destatis).
Predsednica Destatisa Rut Brand izjavila je da je rast pre svega bio zasnovan na većim izdacima privatnih domaćinstava i države, dok su izvozni sektor i investicije ostali pod pritiskom.
Nemački izvoz je pao usled viših carina u Sjedinjenim Američkim Državama, jačanja evra i pojačane konkurencije iz Kine.
Investicije su i dalje niskom nivou, a ulaganja u fiksni kapital u mašine, opremu i u građevinarstvu su pala u poređenju sa prethodnom godinom.
Po sektorima, proizvodnja je pala treću godinu zaredom, a automobilska industrija i proizvodnja mašina i opreme su zabeležile značajne gubitke.
Građevinarstvo se takođe suočilo sa još jednom teškom godinom, jer su visoki troškovi doprineli porastu nesolventnosti.
Sektor usluga je pokazao mešovitu sliku, sa padom poslovnih usluga, dok su trgovina, transport, smeštaj ostvarili solidne rezultate.
Nemačka privatna potrošnja je u 2025. realno porasla za 1,4%, dok je državna potrošnja povećana za 1,5%, uglavnom zbog većih rashoda za zdravstvo, negu i zarade u javnom sektoru.
Nasuprot tome, bruto investicije su pale za 0,5%, pri čemu su ulaganja u opremu smanjena za 2,3%, a građevinske investicije za 0,9%, što je peti uzastopni godišnji pad u tom segmentu.
Izvoz roba i usluga ukupno je smanjen za 0,3%, dok su uvozi snažno porasli za 3,6%, pre svega zbog rasta robnih uvoza od 5,1%.
Broj zaposlenih u Nemačkoj u proseku je u 2025. iznosio 46 miliona i praktično je stagnirao, čime je prekinut dugogodišnji trend rasta.
Pad zaposlenosti zabeležen je u industriji i građevinarstvu, dok su nova radna mesta nastajala isključivo u sektoru usluga, navodi se na veb stranici Destatisa.
Državni budžet Nemački je godinu završio sa deficitom od oko 107 milijardi evra, što predstavlja 2,4% BDP-a, manje nego u 2024. godini i ispod referentne granice od 3% predviđene pravilima Evropske unije.
Građevinari nisu baš optimistični za 2026.
Poslovni sentiment u nemačkoj stanogradnji se dodatno pogoršao krajem godine, a oporavak nije na vidiku, zaključak je novog izveštaja Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena za decembar.
Vrednost indeksa koji meri poslovni sentiment u tom sektoru je u decembru pao sa novembarskih minus 19,3 na minus 20,6 poena.
Građevinske kompanije su pritom negativno ocenile trenutnu poslovnu situaciju, kao i očekivanja za naredne mesece.
Udeo firmi koje prijavljuju nedostatak porudžbina porastao je sa novembarskih 47 na 47,7 odsto, a raste i broj otkazivanja već planiranih projekata.
Prema najnovijim podacima, udeo kompanija koje prijavljuju da su im ugovori otkazani porastao je sa 11 odsto na 11,5 odsto.
U poslednje vreme je zabeležen rast broja izdatih dozvola za stambenu izgradnju, ali taj trend se još nije odrazio na raspoloženje u sektoru, prokomentarisao je rukovodilac istraživanja Ifo Klaus Volrabe na veb stranici nemačkog instituta.
Ifo navodi da je u proseku potrebno tri do šest meseci da izdate građevinske dozvole prerastu u konkretne narudžbine, što dodatno odlaže oporavak aktivnosti u nemačkoj stanogradnji.
