Srbija se ne nalazi na listi zemalja za koje je američka administracija predsednika Donalda Trampa uvela nove carine od 10% i 12,5%, nakon isteka prošlogodišnjih od 35%. Hoće li od toga biti neke koristi?
Oko 60 američkih trgovinskih partnera (uključujući EU kao jednu celinu), od Evrope preko Kine do Indije, od petka se suočavaju sa novim carinama od 10% do 12,5% na robu koja se izvozi u Sjedinjene Američke Države, saopštila je kancelarija američkog trgovinskog predstavnika, prenosi CNN.
Administracija predsednika Donalda Trampa uvela je nove carine zbog optužbi da nedovoljno sprovode zabrane uvoza robe proizvedene prinudnim radom, prenosi Rojters, dok Gardijan napominje da roba iz pogođenih zemalja čini 99,4% američkog uvoza.
Ova carinska tarifa uvodi se nakon što je istekla stara, koja je uvedena prošlog leta a koja je imala stope od 10% do čak 50 posto.
Srbija ovaj put nije na listi zemalja koje su pogođene carinom, iako je prethodno bila ocarinjena sa visokih 35%, kao jedna od najteže pogođenih zemalja (više u Evropi imala je samo Švajcarska - 39%).
Ovaj izostanak sa liste iz Vlade objašnjavaju kao „rezultat višemesečnog rada i priprema za uspostavljanje strateškog dijaloga dve zemlje, a ne slučajnost“.
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine, Jagoda Lazarević, naglašava da je odluka usledila samo nekoliko dana nakon pokretanja strateškog dijaloga Srbije i SAD u Vašingtonu, ali da je bila pripremana znatno duže.
"Pripreman je u skladu sa pripremama za iniciranje strateškog dijaloga. To su važni i dugotrajni procesi koji traže angažman obe strane", rekla je Lazarevićeva za RTS.
Ministar finansija Siniša Mali kaže da odluka američke administracije, da carinske tarife za Srbiju „sada budu 0%“, predstavlja pozitivan signal za dalje unapređenje ekonomskih odnosa između Srbije i SAD.
Mali je rekao da je to veoma dobra vest za našu privredu i još jedna potvrda da odgovorna ekonomska politika i kontinuirani dijalog sa međunarodnim partnerima daju konkretne rezultate.
„Ovakva odluka američke administracije otvara dodatni prostor za rast izvoza, jačanje konkurentnosti naših kompanija i stvaranje novih prilika za srpske privrednike na jednom od najvećih svetskih tržišta. To se dalje odražava kao pozitivan efekat na privredni rast, nova ulaganja i otvaranje novih radnih mesta, istakao je ministar.
Prilika koja se teško koristi
Tu „priliku za rast izvoza“ srpska privreda tek treba da iskoristi jer, kako ukazuju neki ekonomski stručnjaci, zanemariva privredna razmena između dve zemlje ovoga puta je i bila glavni razlog što Srbija nije dobila dodatne carine (osnovne carine se i dalje primenjuju prema vrsti robe pa ukupna carina svakako nije nula).
Za razliku od prethodne runde dodavanja carina, kada su SAD udarile jednako „na ceo svet“ i uvele carine sa svim zemljama sa kojima imaju bilo kakav trgovinski deficit, ovoga puta radi se o ciljanijoj akciji na one sa kojima je trgovina, a time i deficit, značajan.
Iz Srbije na tržište SAD-a izvozi oko 700 srpskih kompanija. Koje su tamo napravile posao od 727 miliona dolara prošle godine. Tu vrednošću izvoza dominiraju proizvođači automobilski guma (29 miliona evra), oružja i municije (23 miliona), klipnih SUS motora (36 miliona) bakra (13 miliona), proizvodi od prostih metala (31 milion) ali ima i proizvodi popu, rotacionih električnih mašina (25 miliona), pumpe za tečnosti (22 miliona), neelektrične mašine (22 miliona) hrane za kućne ljubimce, odnosno životinje (28,6 miliona, a koji su ovog puta inače izuzeti od carina SAD)… i 45 miliona dolar vredna „nerazvrstana roba“.
Na listi najvećih izvoznika iz Srbije u SAD prvi je japanski Toyo Tyre, a evidentno je prisustvo i više kineskih kompanija - Linglong, Johnson Electric i Minth.
S obzirom na to ko su najveći izvoznici, ondons njihovi proizvodi, teško da će Srbija iskorisriti priliku "povećane konkurentnosti", sada kada nema dodatnih carina. Izvoz u SAD jeste povećan za oko 8% u 2025. godini u odnosu na 2024. ali i dalje su tu presudne dve povezane stvari - daljina (transport) i sofisticiranost. Srbija jednostavno nema dovoljno proizvoda visokeg stepena odrade a time i dodatne vrednosti čiji bi izvoz nadomestio velike troškove izvoza u SAD. Usluge (softverski programi i poslovi u ITK sektoru) su druga stvar.. ovde pričano o izvozu fizičke robe.
Zbog toga, kada se uporedi izvoz u SAD sa ukupnim izvozom Srbije, to je malo tržište za domaću ekonomiju. Srbija izveze godišnje više od 37 milijarde dolara, tako da izvoz u SAD, kao jedno od najvećih tržišta na svetu, predstavlja manje od 2% našeg izvoza. Samo u Nemačku se izvozi deset puta više.
Da se vidi koliko je Srbija značajan trgovinski partner SAD, i koliki bi mogao da bude njen uticaj na trgovinski deficit SAD, što je presudan faktor kod uvođenja svih „Trampovih tarifa“, dovoljno je pogledati koliki je udeo Srbje u uvozu SAD. Ukupan robni uvoz SAD u 2025. godini iznosio je rekordnih 3.438 milijardi dolara prema podacima BEA — Bureau of Economic Analysis (deficit je bio takođe rekordnih 1.240 milijardi) a od toga je iz Srbije uvezeno robe vredne manje od 0,02% ukupnog uvoza.
U skladu sa tim učešćem su i nove carine – nula.
Nove tužbe kompanija protiv carina
Administarcija Donalda Trampa već je imala velikih problema zbog uvođenja carina svima redom. Zbog sudskih presuda da je to bilo nelegalno, novac mora da se vrati i sada budžet SAD ima dodatnih velikih problema sa fiskalnim deficitom.
Na sve to dolaze nove carine ali i nove tužbe. Dve američke male kompanije podnele su tužbu američkom Sudu za međunarodnu trgovinu u Njujorku, kojom osporavaju nove carine koje je administracija predsednika Donalda Trampa uvela na robu iz 60 trgovinskih partnera pod obrazloženjem borbe protiv prinudnog rada.
Tužbu su podnele kalifornijska kompanija Collective Horology, koja se bavi prodajom i distribucijom satova, i njujorški uvoznik začina Burlap & Barrel, uz pravnu podršku neprofitne organizacije Liberty Justice Center, koja je ranije uspešno osporila prethodni paket Trampovih carina pred američkim Vrhovnim sudom, preneo je Rojters.
Podnosioci tužbe tvrde da predsednik nema zakonska ovlašćenja da uvede široke carine na desetine zemalja bez pojedinačnih nalaza da svaka od njih nije adekvatno sprovodila zabranu uvoza robe proizvedene prinudnim radom.
Prema njihovom stavu, nove mere predstavljaju pokušaj da se obnovi raniji sistem carina koji je Vrhovni sud SAD ove godine proglasio nezakonitim.
Trampova administracija u petak je počela primenu novih carina od 10 i 12,5 odsto na uvoz iz 60 trgovinskih partnera, uključujući Evropsku uniju, pozivajući se na odredbe Zakona o trgovini iz 1974. godine i navodeći da je cilj suzbijanje trgovine robom proizvedenom prinudnim radom.
Pravni stručnjaci ocenjuju da bi novi paket carina mogao imati čvršći pravni osnov od prethodnog, ali ističu da će sud morati da odluči da li je administracija pravilno primenila zakonska ovlašćenja prilikom njihovog uvođenja.
