Plenarnim sastankom održanim danas u Narodnoj banci Srbije (NBS) započeti su zvanični razgovori predstavnika Republike Srbije sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u okviru redovnog razmatranja ekonomskog programa i aktuelnih makroekonomskih kretanja.
Razgovori se vode u okviru trećeg razmatranja sprovođenja ekonomskog programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politike, koji je MMF odobrio Srbiji 9. decembra 2024. godine. Tokom sastanaka biće analizirana najnovija makroekonomska kretanja, ekonomski izgledi i ključni rizici, kao i napredak u sprovođenju strukturnih reformi.
Delegaciju Srbije predvodi guverner NBS Jorgovanka Tabaković, koja je ujedno i guverner Srbije u MMF-u, dok u razgovorima učestvuje i prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali sa saradnicima, kao i predstavnici Ministarstva privrede.
Misiju MMF-a predvodi Anet Kjobe, a njen boravak u Beogradu planiran je do 5. maja.
Prethodna dva razmatranja sprovođenja programa završena su u junu i decembru 2025. godine, kada je Izvršni odbor MMF doneo odluke o njihovom uspešnom okončanju.
Smanjena procena rasta privrede Srbije
Početak razgovora sa MMF dolazi u trenutku kada je Fond nedavno revidirao svoje projekcije za Srbiju. Prema najnovijem Izveštaju o globalnim ekonomskim perspektivama, prognoza privrednog rasta Srbije za 2026. godinu snižena je sa tri odsto na 2,8 odsto, dok se za 2027. očekuje ubrzanje rasta na 3,5 odsto.
Istovremeno, procenjuje se da će inflacija u Srbiji do kraja 2026. godine dostići 5,2 odsto, a potom blago usporiti na 4,9 odsto u 2027. godini.
Prema istom izveštaju, stopa nezaposlenosti u 2026. godini trebalo bi da iznosi 8,8 odsto, dok se u 2027. očekuje blago smanjenje na 8,7 odsto. Takođe, predviđa se deficit tekućeg računa od 5,7 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2026, koji bi u 2027. mogao da bude smanjen na 4,4 odsto.
Ipak, iz MMF ukazuju da bi inflacija u 2026. mogla biti i niža od projektovanog nivoa. Prema saopštenju rezidentnog predstavnika Fonda u Srbiji, dosadašnji podaci ukazuju na sporiji rast cena hrane i osnovnih proizvoda nego što je ranije očekivano, što bi moglo da ublaži ukupne inflatorne pritiske.
Referentni scenario na kojem se zasnivaju projekcije uključuje ekonomske politike koje su važile zaključno sa 10. martom i predviđa rast cena nakon ukidanja ograničenja marži i cena hrane i osnovnih potrepština u februaru ove godine.
U međuvremenu su, međutim, cene energenata značajno oscilirale, dok su vlasti u Srbiji smanjile akcize na gorivo, što dodatno utiče na inflaciju i otvara prostor da rast cena bude niži od prvobitnih procena.
Uprkos tome, MMF upozorava da neizvesnost ostaje povišena, pre svega zbog kretanja u međunarodnom okruženju i izraženih geopolitičkih rizika, koji bi mogli da utiču na dalji tok inflacije, privredni rast i ukupnu makroekonomsku stabilnost Srbije.
