Globalne neravnoteže u trgovini su porasle u toku prošle godine, ali povećanje carina nije rešenje za ovu situaciju, navodi se u izveštaju MMF-a. Odlazi zamenica direktorke.
Neravnoteže u svetskoj trgovini su porasle ali same po sebi nisu nužno problem, mada mogu da predstavljaju rizik ako pređu određenu granicu, ali podizanje carina svakako nije rešenje za to. Ono što je pravi problem po regionima, stavlja se pod tepih, može se čitati između redova danas objavljenog "Izveštaja o spoljnim sektorima" Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Globalni disbalansi dodatno su narasli zbog rasta viškova i deficita u tri najveće ekonomije sveta - Sjedinjenim Američkim Državama, Kini i evrozoni.
Američki trgovinski deficit porastao je za 228 milijardi dolara i dostigao 1,13 biliona dolara (jedan odsto svetskog BDP-a), dok je suficit Kine skočio na 424 milijarde, a evrozone na 461 milijardu dolara.
MMF je u izveštaju posebno ukazao na rizike koje donosi Trampova carinska politika, upozorivši da dalja eskalacija trgovinskog rata "može imati ozbiljne makroekonomske efekte" - od usporavanja globalne tražnje do povećanja inflacije kroz rast uvoznih cena.
Glavni ekonomista MMF-a Pjer-Olivije Gurinša istakao je u pratećem blogu da su uzroci disbalansa uglavnom unutrašnji - poput prevelike javne potrošnje u zemljama s deficitom.
Umesto carina, rešenje vidi u reformama koje podstiču potrošnju u Kini, dok zemljama evrozone predlaže veća ulaganja u infrastrukturu, a Sjedinjenim Američkim Državama fiskalnu disciplinu.
MMF upozorava i na potencijalne poremećaje u međunarodnom monetarnom sistemu, posebno usled sve izraženijih geopolitičkih tenzija.
Porast upotrebe kineskog juana u međunarodnoj trgovini, slabljenje potražnje za američkim obveznicama i razvoj alternativnih platnih sistema mogu dugoročno oslabiti ulogu dolara kao svetske valute.
"Glavni rizik za svetsku ekonomiju je da će zemlje na rastuće neravnoteže odgovoriti novim trgovinskim barijerama, što će produbiti geoekonomsku fragmentaciju", zaključuje se u izveštaju na veb stranici organizacije iz Vašingtona.
Gopinat odlazi na Harvard
Prva zamenica izvršne direktorke Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Gita Gopinat će krajem avgusta napustiti svoju funkciju i preći na poziciju profesorke ekonomije na Harvardu, navodi se u saopštenju organizacije iz Vašingtona.
"Gita je bila izvanredna koleginica - izuzetan intelektualni lider, posvećena misiji i članovima Fonda, kao i sjajna menadžerka koja je uvek pokazivala istinsku brigu za profesionalni ugled i dobrobit naših zaposlenih", izjavila je izvršna direktorka Fonda Kristalina Georgijeva.
Kako se navodi, Gopinat se pridružila Fondu u januaru 2019. godine kao glavna ekonomistkinja, a unapređena je u prvu zamenicu generalne direktorke u januaru 2022. godine. MMF podseća da je Gopinat igrala ključnu ulogu u vođenju analitičkih i političkih smernica Fonda tokom pandemije, energetskih i geopolitičkih kriza, kao i promena u globalnom trgovinskom sistemu.
Georgijeva je posebno istakla njenu ulogu u kreiranju plana za okončanje pandemije, razvoju Integrisanog političkog okvira (IPF) i održavanju Svetskih ekonomskih izgleda kao ključnog globalnog izveštaja.
Gopinat je takođe dala snažan doprinos radu Fonda sa zemljama kao što su Argentina i Ukrajina i predstavljala instituciju na skupovima Grupe sedam (G7) i Grupe dvadeset (G20).
Naslednik Gite Gopinat biće imenovan naknadno, navela je Georgijeva u tekstu koji je objavljen na veb stranici Međunarodnog monetarnog fonda.
