Privreda Srbije nastavila je stabilan rast i tokom prvih meseci 2026. godine, uz snažnije izvozne rezultate, oporavak industrijske proizvodnje i inflaciju koja se i dalje kreće u granicama cilja Narodne banke Srbije (NBS), pokazuje najnovija analiza publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u izdanju Privredne komore Srbije (PKS) i Ekonomskog instituta.
Prema procenama zasnovanim na visokofrekventnim ekonomskim pokazateljima, bruto domaći proizvod (BDP) u prva četiri meseca ove godine porastao je za oko 3,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je u prvom tromesečju ostvaren međugodišnji rast od 3,2 odsto, čime se Srbija svrstala među najbrže rastuće ekonomije u Evropi.
Jedan od najvažnijih pokazatelja jeste i spoljnotrgovinska razmena, koja nastavlja da beleži pozitivan trend. Posebno ohrabruje činjenica da izvoz raste znatno brže od uvoza, zbog čega se dodatno poboljšava pokrivenost uvoza izvozom. U periodu od januara do aprila čak 83,5 odsto robnog uvoza finansirano je izvozom, dok je godinu dana ranije taj odnos iznosio 77,6 odsto.
Istovremeno, Srbija se prema podacima Evrostata nalazi među vodećim evropskim zemljama po rastu prometa u trgovini na malo, dok su prosečne zarade nastavile da rastu brže od troškova života. Prosečna neto plata početkom godine bila je za 8,9 odsto viša od vrednosti prosečne potrošačke korpe, a čak 111,4 odsto iznad minimalne potrošačke korpe.
Inflacija je ostala pod kontrolom. U aprilu je, prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena, iznosila 3,6 odsto, što je tek neznatno više od proseka Evropske unije, gde je inflacija bila 3,2 odsto, odnosno tri odsto u evrozoni. Veću stopu inflacije od Srbije imalo je devet od 27 članica Evropske unije.
Industrijska proizvodnja ponovo u plusu
Industrijska proizvodnja u aprilu porasla je za 3,4 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Rast su predvodili prerađivačka industrija, koja je povećala proizvodnju za 5,3 odsto, i rudarstvo sa rastom od 4,8 odsto. Istovremeno, sektor proizvodnje i distribucije električne energije, gasa i pare zabeležio je pad od 7,7 odsto.
Posmatrano za prva četiri meseca godine, ukupna industrijska proizvodnja povećana je za 0,2 odsto. Prerađivačka industrija ostvarila je rast od jedan odsto, dok su rudarstvo i energetika ostali u blagom minusu.
Ekonomisti ocenjuju da povoljna kretanja tokom marta i aprila ukazuju na nastavak dugoročnog trenda oporavka industrije, iako pojedini sektori još nisu dostigli prošlogodišnji nivo aktivnosti.
Rafinerija u Pančevu i dalje izazov, ali doprinosi rastu
Važan uticaj na aprilske rezultate imala je privremena normalizacija rada Rafinerije nafte u Pančevu. Iako problemi u njenom poslovanju nisu u potpunosti rešeni, povećanje proizvodnje značajno je doprinelo rastu prerađivačke industrije.
Analiza pokazuje da je upravo proizvodnja koksa i derivata nafte bila jedan od glavnih pokretača aprilskog rasta, uz pozitivan efekat i na hemijsku industriju. Ipak, najveći doprinos ukupnim rezultatima i dalje daje automobilski sektor.
Automobilska industrija nosi privredni rast
Najimpresivnije rezultate beleži proizvodnja motornih vozila i prikolica, koja je u prva četiri meseca ove godine povećana za čak 51,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
"U ovako nepovoljnim eksternim okolnostima u Srbiji je početkom prošle godine pokrenuta proizvodnja električnog modela automobila u fabrici FCA Srbija d.o.o. Kragujevac, ‚fiat grande pande‚. To se vidi i iz rezultata oblasti proizvodnje motornih vozila i prikolica koja od januara 2025. beleži i tekuće i međugodišnje stope rasta - međugodišnji rast u aprilu 2026. iznosi 52,2 odsto, dok je trenutni nivo proizvodnje za četrdesetak procenata viši od prošlogodišnjeg proseka", navode autori MAT-a.
Kako dodaju, doprinos oblasti proizvodnje motornih vozila i prikolica međugodišnjem rezultatu prerađivačkog sektora u ovom trenutku je nemerljiv.
"Primera radi, u rastu prerađivačkog sektora tokom prva četiri meseca od jedan odsto, ova oblast je učestvovala sa suprotnim predznakom od 2,9pp. Pritom, kumulativni doprinos svih ostalih oblasti koje su zabeležile međugodišnji rast proizvodnje u periodu januar-april iznosi 1,6pp."
Uz automobilsku industriju, značajan doprinos rastu dali su i proizvođači farmaceutskih proizvoda, proizvoda od gume i plastike, papira, kao i mašina i opreme.
S druge strane, sektor rudarstva beleži neujednačene rezultate. Rast je ostvaren u eksploataciji ruda metala, dok su eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa, kao i pojedine druge rudarske grane, i dalje ispod prošlogodišnjeg nivoa.
Izvoz raste znatno brže od uvoza
Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u periodu januar-april dostigla je gotovo 25,9 milijardi evra, što predstavlja rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Posebno je značajno što je izvoz povećan za 8,2 odsto i dostigao 11,8 milijardi evra, dok je uvoz porastao svega 0,5 odsto, na 14,1 milijardu evra.
Zahvaljujući tome, robni deficit smanjen je za čak 26,1 odsto, odnosno za više od 823 miliona evra, i iznosio je 2,33 milijarde evra.
EU ostaje najveći partner Srbije
Najveći deo robne razmene Srbija i dalje ostvaruje sa državama Evropske unije, koje učestvuju sa 59 odsto u ukupnoj trgovini.
Među pojedinačnim partnerima prvo mesto i dalje zauzima Nemačka sa udelom od 13,2 odsto, dok je Kina na drugoj poziciji sa 11,3 odsto ukupne razmene. Povećan je i značaj Italije, čiji je udeo porastao na 7,8 odsto.
Istovremeno je zabeležen pad trgovinske razmene sa Sjedinjenim Američkim Državama, što se povezuje sa promenama u američkoj trgovinskoj politici, ali i sa Rusijom, Bosnom i Hercegovinom, Mađarskom i Kazahstanom.
Prvi suficit u trgovini sa Italijom zahvaljujući izvozu automobila
Jedan od zanimljivijih podataka odnosi se na trgovinsku razmenu sa Italijom. Po prvi put Srbija je u razmeni sa tom zemljom ostvarila suficit od 95,6 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine beležen deficit od gotovo 292 miliona evra. Glavni razlog je značajno povećan izvoz automobila.
Tradicionalno najveći trgovinski suficit Srbija ostvaruje sa zemljama regiona, ali su i tu zabeležene određene promene. Smanjen je suficit u razmeni sa Bugarskom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom, dok je sa Rumunijom ove godine ostvaren deficit od 163 miliona evra.
Istovremeno, suficit u trgovini sa Bosnom i Hercegovinom više je nego utrostručen i dostigao je 367,4 miliona evra.
Spoljni izazovi i dalje prisutni
Iako domaći pokazatelji ukazuju na stabilan rast privrede, izazovi iz međunarodnog okruženja ostaju izraženi. Slabiji rast industrije evrozone, visoki troškovi energije, zelena tranzicija i restrukturiranje evropske industrije i dalje ograničavaju spoljnu tražnju za proizvodima iz Srbije.
Uprkos tome, aktuelni pokazatelji ukazuju da je domaća ekonomija u prvim mesecima 2026. godine zadržala stabilnost, uz rast industrijske aktivnosti, snažniji izvoz, bolju pokrivenost uvoza izvozom i kontrolisanu inflaciju, što predstavlja dobru osnovu za nastavak privrednog rasta tokom ostatka godine.
