Srbija od danas, 5. maja 2026. godine, zvanično ulazi u SEPA (Single Euro Payments Area) platni sistem, čime se otvara novo poglavlje u međunarodnim plaćanjima za građane i privredu. Uvođenje SEPA standarda donosi niže troškove i brže transakcije u evrima, ali prve procene pokazuju da će domaće banke i dalje naplaćivati više nego njihove kolege u Evropskoj uniji.
Prema informacijama Narodne banke Srbije (NBS), primena SEPA kreditnog transfera (SEPA CT) omogućava jednostavnije i efikasnije prekogranične uplate u evrima, uz jasnije i transparentnije troškove u odnosu na dosadašnji SWIFT sistem.
Niže naknade, ali ne i evropski nivo
Jedna od ključnih promena odnosi se na troškove prijema novca iz inostranstva. Naknada koja je do sada iznosila 0,5 odsto (uz minimum od 300 dinara i maksimum od 10.000 dinara), sada će biti smanjena na 0,4 odsto, sa minimalnih 240 i maksimalnih 6.000 dinara. Kao i ranije, za humanitarnu pomoć naknade se neće naplaćivati.
Ipak, i pored ovog smanjenja, Srbija ostaje iznad evropskog proseka. U Evropskoj uniji važi pravilo da prekogranični transfer u evrima ne sme biti skuplji od domaćeg transfera iste vrste. Zbog toga su SEPA transakcije u mnogim bankama često besplatne ili koštaju do svega nekoliko evra.
Na primer, u Luksemburgu poslovni transfer između banaka može koštati oko 0,75 evra. To znači da uplata od 1.000 evra iz Srbije može biti višestruko skuplja, dok kod većih iznosa razlika postaje još izraženija.
Koliko će koštati SEPA plaćanja u bankama u Srbiji
Banke u Srbiji su objavile svoje tarife za SEPA transakcije, a iako sistem donosi određena pojeftinjenja u odnosu na SWIFT, razlike među bankama su značajne – kako u modelima naplate, tako i u visini naknada.
OTP banka primenjuje jednostavan, fiksni model. Elektronski nalozi koštaju 950 dinara bez obzira na iznos, dok se za naloge na šalteru naplaćuje 2.550 dinara. Korisnici OTP ekspres usluge putem interneta plaćaju 750 dinara. Kada je reč o prilivima, iznosi do 2.400 dinara su besplatni, dok se za veće uplate naplaćuje 650 dinara.
AikBank je među prvima dobila odobrenje za SEPA i ima raspon naknada za građane od 600 do 1.750 dinara, u zavisnosti od iznosa. Za pravna lica elektronski nalozi su u istom rasponu, dok se nalozi podneti u filijali naplaćuju 2.950 dinara.
U Poštanskoj štedionici važi sistem fiksnih naknada bez obzira na kanal. Za transakcije do 10.000 evra naknada iznosi 1.000 dinara, dok za veće iznose raste na 2.000 dinara. Prilivi iz inostranstva realizuju se bez dodatnih troškova za primaoca.
Banca Intesa koristi procentualni obračun. Građani koji koriste mobilno ili elektronsko bankarstvo plaćaju 0,04 odsto uz dodatnih 150 dinara, dok se za naloge na šalteru primenjuje stopa od 0,08 odsto, sa minimalno 300 dinara. Za pravna lica cene zavise od paketa usluga, a prijem novca iz inostranstva naplaćuje se po stopi od 0,06 procenata.
UniCredit banka odlučila se za agresivniji pristup kada je reč o poslovnim korisnicima – slanje novca putem elektronskih kanala za pravna lica i preduzetnike je potpuno besplatno. Za građane se primenjuju niže tarife u odnosu na SWIFT, uz dodatnu pogodnost da prilivi iz inostranstva stižu bez umanjenja.
NLB Komercijalna banka primenjuje višu procentualnu stopu od 0,56 odsto, uz minimalnu naknadu od 800 i maksimalnu od 32.000 dinara. Za transfere članovima porodice stopa je niža i iznosi 0,40 odsto. Prijem sredstava tarifira se po stopi od 0,28 procenata, uz minimalno 240 dinara, bez obzira na kanal slanja.
Kod Raiffeisen banke, građani plaćaju 0,50 procenata za SEPA transfere, uz minimum od 750 dinara, bilo da koriste aplikaciju ili šaltersku uslugu. Za preduzetnike i kompanije elektronski nalozi se naplaćuju 0,20 odsto, dok je prijem novca za biznis klijente bez naknade.
Yettel banka koristi model od 0,4 odsto za SEPA transakcije, sa rasponom od 600 do 4.000 dinara. Slična stopa važi i za prenose u evrima unutar Srbije, uz limit od 600 do 12.000 dinara. Kod priliva iz inostranstva primenjuje se takođe 0,4 odsto, uz minimalnih 240 i maksimalnih 6.000 dinara.
Značaj za privredu i građane
I pored razlika u cenama, uvođenje SEPA sistema predstavlja važan pomak za domaću ekonomiju. Za privredu, posebno za mala i srednja preduzeća, izvoznike, IT kompanije, freelancere i konsultantske usluge, niži troškovi međunarodnih transfera direktno utiču na profitabilnost i konkurentnost.
Jednostavniji i brži transferi znače i lakše poslovanje sa partnerima iz Evropske unije, manje administracije i veću predvidivost troškova.
Za građane, SEPA donosi povoljnije doznake iz inostranstva, transparentnije naknade i manju neizvesnost oko dodatnih troškova koji su često pratili SWIFT transakcije.
Tek početak promena
Iz NBS poručuju da je ovo tek prva faza. Uvođenje SEPA infrastrukture ne znači automatski i najniže moguće cene, ali otvara prostor za konkurenciju među bankama i postepeno smanjenje naknada.
Oni dodaju i da domaće banke trenutno završavaju tehničko i organizaciono usklađivanje sa SEPA pravilima, uključujući prilagođavanje sistema i pristup kliring i poravnavajućim infrastrukturama.
"U toku su i završne pripreme novih tarifnika, koji će sadržati cene usluga obavljanja SEPA transakcija i očekuje se da će visina naknada koje će domaće banke naplaćivati klijentima za izvršavanje SEPA transakcija biti konkurentna sa zemljama regiona, kao i da će biti značajno povoljnija od naknada koje se trenutno naplaćuju za obavljanje transakcija u evrima sa zemljama koje su članice SEPA", najavili su ranije u NBS-u.
Ipak, kako su istakli, treba imati u vidu da će domaće banke ovakve transakcije obavljati preko posredničkih banaka iz inostranstva, što može uticati na konačnu visinu naknade svake od banaka, o čemu će korisnici biti blagovremeno obavešteni pre početka izvršavanja SEPA transakcija.
NBS naglašava da bi veća brzina i efikasnost obavljanja transakcija u evrima, koju zahvaljujući jedinstvenim standardima i pravilima nudi SEPA sistem, mogla pozitivno da utiče na rast i razvoj međunarodne trgovine, omogućavajući kompanijama brže i efikasnije izmirivanje obaveza prema dobavljačima, ali i prijem sredstava od partnera koji posluju u zemljama područja SEPA.
Region pokazuje drugačiji model
Kada se primena SEPA uporedi sa Crnom Gorom, koja je ušla u SEPA sistem u oktobru 2025. godine, evidentno je da su tamo troškovi znatno bliži evropskom modelu.
Tako građani Crne Gore imaju jedan dnevni transfer do 200 evra bez naknade, dok elektronske transakcije do 20.000 evra koštaju najviše 1,99 evra. Za veće iznose, maksimalna naknada iznosi 25 evra.
To znači da transfer od 1.000 evra u Crnoj Gori često košta manje od dva evra, dok u Srbiji može biti oko pet evra. Kod iznosa od 10.000 evra razlika je još veća – u Srbiji i do oko 34 evra, dok u Crnoj Gori ostaje ispod dva evra.
Podaci centralne banke Crne Gore pokazuju da je prosečna cena SEPA transakcije pala na oko 6,2 evra, dok je ranije prosečan SWIFT transfer koštao čak 73,4 evra. Kod manjih uplata razlika je još drastičnija – sa više od 18 evra na svega nekoliko centi.
Zbog toga se može zaključiti da je Crna Gora već napravila veći korak ka evropskom standardu, dok Srbija za sada više liči na jeftiniju verziju SWIFT sistema nego na pun SEPA model.
