Srbija od 5. maja 2026. ulazi u operativnu primenu SEPA platne šeme, čime će plaćanja u evrima prema inostranstvu i iz inostranstva biti znatno olakšana. Za građane će to značiti jednostavnije i brže slanje novca, za privredu niže troškove poslovanja sa partnerima iz Evrope, a za bankarski sektor važan korak ka potpunom usklađivanju sa evropskim finansijskim standardima.
SEPA, odnosno Jedinstveno područje plaćanja u evrima, obuhvata ukupno 41 zemlju. U njemu su svih 27 članica Evropske unije, zemlje Evropskog ekonomskog prostora – Island, Norveška i Lihtenštajn, zatim Švajcarska, Velika Britanija, Andora, Monako, San Marino, Vatikan, kao i zemlje regiona poput Albanije, Crne Gore, Moldavije, Severne Makedonije i Srbije.
Narodna banka Srbije navela je ranije da će sistemska primena SEPA standarda značajno unaprediti način na koji građani i privreda obavljaju plaćanja u evrima, jer će se devizna plaćanja realizovati u svega nekoliko sekundi, putem jedinstvenih formata naloga, što proces čini jednostavnijim i praktičnijim. Posebno važna promena jeste potpuna transparentnost troškova, bez skrivenih naknada posredničkih banaka koje su do sada često povećavale cenu međunarodnih transfera preko SWIFT sistema.
SEPA sistem, kako ističu u centralnoj banci, primenjuje najviše evropske standarde bezbednosti, što klijentima pruža dodatnu sigurnost i zaštitu prilikom obavljanja transakcija. NBS naglašava da pristupanje SEPA sistemu predstavlja važan deo procesa evropskih integracija Srbije i daljeg usklađivanja domaćeg finansijskog sistema sa pravnim i institucionalnim okvirom Evropske unije.
Povoljnije od SWIFT-a, ali...
Međutim, iako će SEPA doneti značajno pojeftinjenje u odnosu na postojeći SWIFT model, prve tarife koje su za SEPA sistem izbacile pojedine domaće banke pokazuju da će u Srbiji one ipak biti nešto veće u odnosu na zemlje Evropske unije.
Tako će, prema tarifniku jedne domaće banke, bezgotovinski prenos novčanih sredstava u evrima sa deviznog tekućeg računa ka računu u inostranstvu u sistemu SEPA koštati 0,4 odsto od iznosa, uz minimum od 600 dinara i maksimum od 4.000 dinara. Kada se uporedi sa postojećim SWIFT sistemom to jeste jeftinije jer trenutno košta 0,7 odsto od iznosa transakcije, uz minimalnu naknadu od 2.700 dinara i maksimalnu od 30.000 dinara.
Takođe, i prijem novca iz inostranstva postaje povoljniji u odnosu na postojeći SWIFT system jer će sadašnja naknada od 0,5 odsto, uz minimum od 300 dinara i maksimum od 10.000 dinara, u SEPA sistemu iznositi 0,4 odsto, sa minimumom od 240 i maksimumom od 6.000 dinara. Za humanitarnu pomoć, kao i do sada, naknade se neće naplaćivati.
Ipak, kada se ove tarife uporede sa praksom u Evropskoj uniji, postaje jasno da će SEPA u Srbiji i dalje biti skuplji nego u Evropi.
U EU često i besplatno
Naime, po pravilima EU banka ne sme da naplaćuje više za prekogranični transfer u evrima nego za domaći transfer iste vrste. Zbog toga se u velikom broju evropskih banaka standardni SEPA transferi naplaćuju simbolično – često su potpuno besplatni, ili koštaju do maksimalno dva evra. U mnogim slučajevima i poslovni transferi za firme ostaju u rasponu od svega nekoliko evra.
Primer iz Luksemburga pokazuje da poslovni SEPA transfer ka drugoj banci može koštati svega 0,75 evra. To znači da uplata od 1.000 evra u Srbiji može biti pet puta skuplja nego u EU, dok kod transfera od 10.000 evra razlika postaje još izraženija – domaći korisnik može platiti više od 30 evra, dok u evropskoj banci isti transfer često ostaje gotovo besplatan.
Kako je u Crnoj Gori?
Još zanimljivije poređenje dolazi iz nama susedne Crne Gore, koja je operativno ušla u SEPA sistem u oktobru 2025. godine i već pokazuje kako izgleda model bliži evropskoj praksi.
Tamo je prvi dnevni transfer do 200 evra za građane potpuno besplatan. Elektronski transferi do 20.000 evra imaju maksimalnu naknadu od 1,99 evra, dok za iznose iznad 20.000 evra maksimalna naknada iznosi 25 evra.
To praktično znači da građanin u Crnoj Gori za transfer od 1.000 evra često plaća manje od dva evra, dok bi isti korisnik u Srbiji po trenutnim tarifama platio oko pet evra. Kod transfera od 10.000 evra razlika je još vidljivija – u Crnoj Gori naknada ostaje na nivou od 1,99 evra, dok u Srbiji ide i do oko 34 evra.
Centralna banka Crne Gore navodi da je prosečna cena SEPA transakcije pala na oko 6,2 evra, dok je ranije prosečna cena SWIFT transfera iznosila čak 73,4 evra. Kod manjih uplata do 200 evra prosečna SEPA naknada iznosi svega nekoliko centi, dok je raniji SWIFT trošak bio više od 18 evra.
Upravo zato se može reći da je Crna Gora mnogo bliža evropskom modelu, dok Srbija za sada više liči na “nešto jeftiniji SWIFT“, nego na potpuno evropski SEPA standard.
Lakše poslovanje za privredu
Ipak, najvažnija poruka za građane i privredu jeste da je ovo tek početak. Uvođenje SEPA infrastrukture ne znači automatski i najniže moguće provizije, ali otvara prostor za konkurenciju među bankama i postepeno dalje smanjenje naknada.
Za privredu, posebno za mala i srednja preduzeća, izvoznike, uvoznike, IT sektor, freelancere i konsultantske usluge, niži troškovi međunarodnih transfera direktno znače veću profitnu maržu i lakše poslovanje sa partnerima iz Evrope. Za građane, to znači jeftinije doznake iz inostranstva, jednostavnije devizne transfere i manje neizvesnosti oko skrivenih troškova.
Plaćanja u okviru SEPA CT platne šeme operativno će biti omogućena od 5. maja 2026. godine, kada će tehnička i operativna faza implementacije biti u potpunosti završena. Tada će Srbija i formalno dobiti pristup platnom prostoru koji u Evropi već funkcioniše kao standard, a pitanje koje ostaje jeste koliko brzo će domaće banke svoje tarife približiti onima koje već važe u Evropskoj uniji.
