Nemačka je predložila da se u okviru novog zakona Evropske unije (EU) o industrijskoj politici proizvodi iz pojedinih zemalja van EU računaju kao evropski proizvodi. Tu bi Srbija, kao prilično integrisana u EU sistem, mogla da profitira.
Varijanta „kao EU“, tim zemljama bi omogućila da budu uključeni u kvote za nabavku aluminijuma, cementa i tehnologija za čistu energiju, navodi se u dokumentu u koji je Euraktiv imao uvid.
Pred sastanak ministara EU nadležnih za konkurentnost u četvrtak, Berlin je pojačao zalaganje da se proizvodima iz zemalja trgovinskih partnera omogući da se računaju u kvote predviđene Zakonom o industrijskom ubrzanju (IAA), koje favorizuju proizvode proizvedene u Evropi (Made in Europe/EU).
Nemačka u dokumentu predlaže uvođenje mogućnosti dobrovoljnog uključivanja, odnosno "opt-in" mehanizma, kojim bi se status ekvivalentan evropskim proizvodima dodelio robi iz dodatnih trećih zemalja, čak i onima koje sa EU nemaju sporazum o slobodnoj trgovini ili javnim nabavkama.
Uslov bi bio da te zemlje evropskoj robi obezbede isti tretman na svojim tržištima.
„Nemačka odbacuje protekcionizam i diskriminaciju. Nije u našem ekonomskom interesu da zatvaramo tržišta jedni prema drugima“, navodi se u dokumentu.
U dokumentu u koji je briselski portal imao uvid, Berlin se saglasio sa Evropskom komisijom da trgovinski partneri koji evropskim proizvođačima ne omogućavaju pristup svojim tržištima javnih nabavki ili programima finansiranja treba da budu isključeni iz odgovarajućih programa EU putem "opt-out" mehanizma, odnosno mogućnosti isključenja.
Nemačka, međutim, smatra da bi takva mera trebalo da bude uvedena tek nakon što Evropska komisija pokuša da reši spor korišćenjem mehanizama za rešavanje trgovinskih sporova predviđenih odgovarajućim trgovinskim sporazumima.
Berlin takođe traži od Evropske komisije da precizira koji bi se proizvodi i komponente iz zemalja partnera smatrali proizvodima poreklom iz tih zemalja i samim tim imali status ekvivalentan evropskoj robi.
„Takva lista ili alat od ključnog je značaja kako bi kompanije i javne institucije imale pravnu i plansku sigurnost u pogledu toga koje zemlje, proizvodi i komponente mogu biti korišćeni za ispunjavanje zahteva Zakona o industrijskom ubrzanju“, navodi se u dokumentu.
Prilika za Srbiju
Evropska komisija je 4. marta 2026. predložila Zakon o ubrzanju industrijskog razvoja (IAA), uredbu koja bi u javne nabavke i šeme državne podrške uvela zahteve o evropskom poreklu i niskom ugljeničnom otisku. Cilj je da udeo prerađivačke industrije u BDP-u EU do 2035. poraste sa 14 na 20 odsto.
Za sada je to ipak samo predlog: odbori Evropskog parlamenta glasali bi početkom decembra, Savet EU zauzima drugačiji stav, pa je sve manje izvesno da će zakon biti usvojen do kraja godine.
Zahtevi bi se odnosili na čelik, cement, aluminijum, električna vozila i tehnologije nulte emisije, poput baterija i solarnih panela. U javnim nabavkama primenjivali bi se od 1. januara 2029, a države članice morale bi da ih primene na najmanje 45 odsto nacionalnih sredstava za energetski intenzivne industrije. Za električna vozila predviđeno je sklapanje u EU i 70 odsto evropskog sadržaja.
Za srpske izvoznike ključno je šta se smatra evropskim poreklom. Predlog sadržaj iz zemalja sa sporazumom o slobodnoj trgovini ili carinskom unijom, kao i iz strana Sporazuma STO o javnim nabavkama, tretira kao evropski, uz mogućnost da Komisija pojedine zemlje isključi.
Što se auto-industrije tiče, Srbija bi kao deo evropskog lanca dobavljača mogla da privuče investicije u komponente, baterijske sisteme i električna vozila, jer domaća industrija već velik deo proizvodnje izvozi u EU. Ako pravila postanu strožija, izvoznici bi morali da ulažu u usklađivanje.
Srbija ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, pa bi mogla da bude u tom krugu, ali analize koje smo pregledali ne pominju je izričito.
Na kraju, mora da se reši spor u Parlamentu: španski poslanici traže da treće zemlje same ispune uslove, dok nemačka delegacija zagovara širi model u kom bi partneri bili uključeni automatski.
Pitanje tretiranja šireg pojma „Made in Europe“ već duže vreme deli Berlin i Pariz, pri čemu Francuska insistira na jasnom razlikovanju proizvoda iz EU i proizvoda iz trećih zemalja, napominje Euraktiv.
Francuska ne želi da se robi iz zemalja partnera automatski priznaje pravo da ulazi u kvote za javne nabavke predviđene Zakonom o industrijskom ubrzanju.
